Француска и Србија

Abstract

Везе Француске и Србије дубоко су уткане у међународне односе и Источно питање. Од кључне важности за развој француско-српских односа 60-их година XIX века су односи Француске са великим силама – Русијом и Аустријом. Став званичног Париза према Кнежевини посматран je кроз призму француско-аустријских и француско-руских односа и политике ових сила према Балкану, у зависности од њихових интереса у другим чворним темама спољне политике. У раду је анализирана улога Француске у Источном питању у време Наполеона III. Разматране су идеје француског цара (наполеоновске идеје) и начело народности као основно средство спољне политике Другог царства. Повратак Обреновића у Србију 1859. године обележава почетак интензивне националне и дипломатске делатности. Присутни су тежња за ослобођењем Србије од аустријског и руског утицаја и тражење ослонца у Француској за спровођење ове политике. Илија Гарашанин, председник владе у најдужем периоду владавине кнеза Михаила, био је главни носилац француског утицаја у Кнежевини. Његовој делатности је посвећена дужна пажња, уз осврт на главне смернице политике Србије према Француској садржане у Начертанију и прве покушаје у успостављању француско-српских односа у периоду пре Кримског рата. Потреба за потпунијом обрадом теме наметнула је истраживање периода друге владе кнеза Милоша (1859-1860)...

The French-Serbian ties are deeply woven into international relations and the Eastern Question. The French relations with big powers – Russia and Austria are of key importance for the development of the French-Serbian relations during sixties of XIX century. The position of the official Paris towards The Principality is viewed through the prism of the French-Austrian and French-Russian relations and the policies of these powers towards the Balkans, depending on their interests in other main subjects of external policy. The dissertation analyzes the role of France in the Eastern Question during Napoleon III. It considers the ideas of the French emperor (Napoleonic ideas) and the principle of nationality as a basic instrument of external policy of the Second French Empire. The return of Obrenovićs to Serbia in 1859 marks the beginning of intensive national and diplomatic activities. There are aspirations to free Serbia from the Austrian and Russian influence and efforts to find support in France for carrying out the policy. Ilija Garasanin, the Prime Minister during the most period of the Prince Mihailo rule, was the central advocate of the French influence in the Principality. His activities received due attention, with a review of key guidelines of Serbian policy towards France included in Nacertanije and with initial attempts in establishing the French-Serbian relations in the period before the Crimean War. The need to treat the subject more thoroughly imposed a research of period of the second government of Prince Miloš (1859-1860)...