Општи и академски вокабулар на средњошколском узрасту
General and academic vocabulary at high school age ; Общий и академический словарь в старшем школьном возрасте
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет нашег истраживања био је рецептивни вокабулар средњошколаца,
односно његове две димензије, општи и академски. Циљ истраживања био је да
пронађе одговоре на неколико питања: 1. колико речи просечно знају средњошколци;
2. какав је међуоднос школског успеха, оцене из Српског језика, смера, узраста, пола и
изабране школе средњошколаца и њиховог рецептивног вокабулара; 3. може ли се
описати развојни ток рецептивног вокабулара на овом узрасту?
Наше истраживање је емпиријског карактера и у целини се заснива на
прикупљеним подацима. Корпус је прикупљан у два наврата у току другог
полугодишта школске године 2013/2014. и првог полугодишта 2014/2015. у три школе:
Филолошкој гимназији у Београду, гимназији „Урош Предић“ у Панчеву и
Пожаревачкој гимназији. Испитаници су били ученици од првог до четвртог разреда из
ових трију гимназија, а истраживачка процедура је подразумевала примену два мерна
инструмената, Теста општег вокабулара, који је састављен поступком описаним у
стручној литератури... и Теста академских речи, примењиваног у истраживањима на
енглеском говорном подручју и прилагођеног нашим приликама (Coxhead, 2000).
Резултати истраживања су показали да се ширина/обим рецептивног општег
и академског вокабулара наших средњошколаца може квантитативно описати, као и да
се њихов развојни ток може пратити од почетка до краја школовања.
Статистичка обрада податка у овом истраживању показала је да између
општег и академског вокабулара постоји јака корелација. Анализа добијених резултата
такође је показала да постоје статистички значајне разлике у познавању опште лексике
средњошколаца различитог узраста, смера, пола, школског успеха и оцене из Српског
језика и књижевности, док се у познавању академске лексике разликују само
средњошколци различитог узраста.
Анализом усвојености лексичких јединица смо добили да се усвајањe већине
посматраних лексема може пратити од почетка до краја средње школе и да се на
основу тога може стећи увид у ток развоја вокабулара на овом узрасту. Њега одликује
интензивни развој између другог и трећег разреда, после чега следи „мирнији“ период
у четвртом разреду.
Теоријски значај овог истраживања огледа се у намери да детаљно опише
вокабулар на средњошколском узрасту, о коме се код нас не зна скоро ништа.
The subject of our research was the receptive vocabulary of high school students,
i.e. its two dimensions, general and academic. The objective of the research was to answer
the following questions: 1. how many words high school students know on average; 2.what is
mutual relation of academic achievement, mark in the Serbian language, school type, age,
gender and the school chosen of high school sudents and their receptive vocabulary; 3. can
we describe the process of vocabulary enrichment at this age?
Our research is empirical and entirely based on the collected data. The corpus was
compiled on two occasions in the course of the second term of the academic year 2013/2014
and the first term of 2014/2015 in three secondary schools: Philological High School in
Belgrade, “Uroš Predić” Grammar School in Pančevo and Požarevac Grammar School. The
respondents were students from these three schools, and the research procedure involved the
application of two measuring instruments, a general vocab...ulary test, composed as per the
requirements set out in reference works, and an academic vocabulary test, used to assess the
acquisition of academic vocabulary in the English language and adjusted to our needs
(Coxhead, 2000).
The results of our research showed that the volume/scope of both general and
academic receptive vocabularies of our high school students can be quantitatively described
and that we can monitor their development throughout the course of the students' secondary
education.
Statistical analysis of data in this research indicated a strong correlation between
general and academic vocabularies. Examination of obtained data also implied that there are
statistically relevant differences in the knowledge of general vocabulary in secondary
students of different age, vocation, gender, academic achievement and their final mark in the
Serbian language, whilst there were differences only in students of different age regarding
academic lexemes.
The analysis of lexical units' acquisition demonstrated that the acquisition of the
majority of observed lexemes can be monitored from the beginning of students' secondary
education until its completion, which provides insight into the course of vocabulary
development at this age. It is characterised by a significant leap between years two and three,
followed by a deceleration in the final year of high school. The theoretical significance of this study lies in our intention to exhaustively
describe high school students' vocabulary, which has scarcely been researched in our country.