Когнитивне последице ране озледе мозга код деце са церебралном парализом нормалне интелигенције

Abstract

Један од највећих изазова развојне психологије је да објасни механизме когнитивног развоја, односно когнитивних промена. Развојни пут је усмерен ка све већој диференцијацији и специјализацији (модулисаности) механизама когнитивне обраде. Претпоставке да су биолошка ограничења у развоју мање модулисана, а да средина има значајнију формативну улогу у неуронском расту могле би значајно променити и наше виђење феноменологије неурокогнитивних поремећаја какве видимо у детињству. Овако посматрано, сам развој би могао бити основни чинилац који моделира начин испољавања поремећаја, а продужени период неурокогнитивног постнаталног развоја, онај критички чинилац који ће одредити на какав начин ће бити обликована резултујућа модална организација (или специфичност) тог кортекса. Стога, савремене теорије неурокогнитивног развоја наглашавају улогу динамичке интеракције сазревања и искуства у процесу формирања менталне структуре индивидуе и претпостављају да, у склопу пластичне реорганизације незрелог мозга код рано насталих церебралних лезија, а нарочито у контексту рано испољених измена на плану когнитивне организације, начелно можемо очекивати дифузније последице по организацију сазнајних функција него што се то догађа код можданих озледа одраслих. Посматрано из тог угла, церебрална парализа (ЦП), као стање непрогресивног моторног оштећења узрокованог церебралним или церебеларним оштећењем насталим током пре- или перинаталног развоја, у којој се укупно когнитивно сазревање одиграва на супстрату статичне мождане озледе присутне већ у самом почетку искуствене адаптације на средину, може представљати V погодну парадигму за разматрање питања везаних за могућности и карактеристике развоја одређених когнитивних способности у случају ране церебралне аномалије...

One of the biggest challenges of developmental psychology is to explain the mechanisms of cognitive development, i.e. cognitive changes. The development path is directed towards increasing differentiation and specialization (modulation) of mechanisms of cognitive processing. Assumptions that the biological limitations in the development are less modulated, and that the environment has a significant formative role in neural growth could significantly change our view of the phenomenology of neurocognitive disorders that we see in childhood. From this perspective, the development itself could be a major factor that models the way of the manifestation of the disorder, while prolonged period of neurocognitive postnatal development is the critical factor that will determine in what way the resulting modal organization (or specificity) of the cortex will be formed. Therefore, the modern theories of neurocognitive development emphasize the role of the dynamic interaction of maturation and experience in the process of forming mental structure of the individual and assume that, as a part of plastic reorganization of the immature brain in case of the early cerebral lesions, especially in the context of the early manifested changes in the field of cognitive organization, we can in principle expect more diffuse consequences for the organization of cognitive functions than in the case of the brain injuries in adults. From that aspect, cerebral palsy (CP), as a state of non-progressive motor disorder caused by cerebral or cerebellar damage incurred during the prenatal or perinatal development, where the total cognitive maturation takes place on the substrate of the static brain injury present in the very beginning of empirical adaptation to environment, may represent a suitable paradigm for discussion of issues related to the VIII capabilities and characteristics of the development of certain cognitive abilities in case of early cerebral anomaly...