Благоје Нешковић (1907-1984):политичка биографија

Abstract

У раду се анализира политичка биографија др Благоја Нешковића, истакнуте личности српског комунистичког покрета до 1952. године, када је због неслагања са режимом уклоњен са политичке сцене. Др Благоје Нешковић (1907- 1984) рођен је у Крагујевцу, завршио је медицински факултет у Београду, учестовао је као борац и лекар у Шпанском грађанском рату, био је члан Комунистичке партије Југославије од 1935. године. За време Другог светског рата изабран је на место секретара Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Србију, после ослобођења био је секретар Централног комитета Комунистичке партије Србије и председник владе до 1948. године. Године 1952. постао је потпредседник владе Федеративне народне републике Југославије, али је убрзо под оптужбом спровођења опортунистичке политике и сарадње са Информбироом, приморан да да оставку на све партијске функције и искључен из Централног комитета Југославије. Од тада се посвећује научној каријери и није присутан више у политичком животу. Партија је одбила његов захтев за рехабилитацију 1983. године. Његова биографија наизглед типичног револуционара отвара бројна озбиљна питања за истраживање као што су слобода изражавања националних ставова у новој комунистичкој Југославији као и положај србијанске комунистичке елите у односу на југословенску комунистичку елиту...

This paper analyzes the political biography of Dr. Blagoje Neskovic, prominent personality of Serbian communist movement until 1952 , when due to disagreement with the regime he was removed from the political scene. Dr Blagoje Neskovic (1907-1984) was born in Kragujevac, he finished medical school in Belgrade, participated as a fighter and a doctor in the Spanish Civil War, he was a member of the Communist Party of Yugoslavia since 1935. During World War II he was elected to the post of secretary of the Provincial Committee of the Communist Party of Yugoslavia for Serbia, after the liberation he was the secretary of the Central Committee of the Communist Party and the Serbian prime minister until 1948. In 1952 he became Deputy Prime Minister of the Federal Republic of Yugoslavia, but soon he was accused for opportunistic policy implementation and cooperation with the Cominform, he was forced to resign all party posts and expelled from the Central Committee of Yugoslavia. Since then he dedicates itself to scientific careers and more is not present in the political life.The Party refused his request for rehabilitation in 1983 . His biography of seemingly typical revolutionary raises many serious questions to explore, such as the freedom of expression of national positions in the new communist Yugoslavia and the position of the Serbian communist elite in relation to the communist elite of Yugoslavia...