Корпус српске књижевности у образовном и васпитном процесу: интерпретативна парадигма у настави

Abstract

У дисертацији се говори о проучавању књижевности у условима активне наставне праксе и истражује се улога интерпретативне парадигме у настави српског језика и књижевности на корпусу одабраних дела српске књижевности. Упоредо се разматрају образовни и васпитни аспекти наставе српског језика и књижевности, постојећи наставни и школски програми, као и документи о стандардима постигнућа ученика у основној и средњој школи и анализира се у којој мери наставни садржаји омогућавају реализацију циљева и задатака наставе српског језика и књижевности (образовних, васпитних и функционалних). Како се питање књижевног корпуса српске књижевности у овом раду односи на школску лектиру, разматра се његов удео у програмима за Српски језик у основној школи и Српски језик и књижевност у средњим школама. У оквиру реформских захвата започетих 2002. године континуирано су вршене измене и допуне наставних циљева и задатака као и наставних садржаја, формулисани су образовни стандарди за крај свих образовних циклуса, а потом и исходи, закључно са артикулацијом међупредметних компетенција које ученик треба да стекне у образовном и васпитном процесу па се актуелна наставна грађа сагледава са аспекта адекватности и потенцијала да испуни сва постављена очекивања. Уз одабране примере наставних интерпретација, осврта и приказа, доказује се потреба за формирањем канона српске књижевности и његова имплементација у документе о образовним стандардима ученичких постигнућа који немају препознатљиву васпитну компоненту. У главном делу рада образлаже се термин интерпретативне парадигме, његова оправданост и функционалност као и начин спровођења коришћених „наставних модела” у односу на наставне теме, области и подобласти наставног предмета као и функционалног повезивања наставних садржаја. Разматрају се могућности за успостављање интерпретативне парадигме у настави која би обухватила унутрашњи и спољашњи приступ у изучавању текстова и испитивање што већег броја аспеката књижевног дела са акцентом на поимању и разумевању његових етничких, етичких и естетичких вредности. Како књижевност има истакнуту друштвену функцију, тако је и улога интерпретативне парадигме у наставном процесу вишеструка: она треба да омогући остваривање бројних циљева и задатака наставе српског језика и књижевности, да омогући усвајање језичких, књижевнотеоријских и функционалних појмова као и да допринесе развоју говорних и писаних изражајних могућности ученика. Поред тих наставних циљева, наставна интерпретација има задатак да омогући осветљавање књижевноуметничког дела као јединствене и свеобухватне целине и сагледавање његове вредности и значаја у контексту националне и светске књижевности. На основу анализе програмских садржаја из српског језика и књижевности и њиховог распореда у наставним програмима за основну и средњу школу преиспитују се могућности да они чине полазиште за остваривање предвиђених стандарда ученичких постигнућа, предметних и међупредметних компетенција дограђивањем исказа који артикулишу васпитне потенцијале књижевних дела. Представљени су модели повезивања дела из школске лектире у тематске и мотивске оквире који могу успешно да допринесу остваривању наставних циљева образовања (ученика одређеног узраста) и реализацији интердисциплинарне наставе.

This paper considers the study of literature in the context of active teaching practice and looks into the role of interpretative paradigm in Serbian language and literature teaching on the corpus of selected works of Serbian literature. In parallel, instructive and educational aspects of Serbian language and literature teaching are considered, as are the present teaching and school curricula, and documents on performance standards for primary and secondary school students. The paper also analyses the extent to which curricula enable the achievement of objectives and tasks of Serbian language and literature teaching (instructive, educational and functional). Since the issue of literary corpus of the Serbian literature in this paper relates to the school reading list, its role in the curricula for Serbian Language in primary schools and Serbian Language and Literature in secondary schools is considered. As part of reform efforts begun in 2002, changes were made on an ongoing basis to teaching tasks and objectives as well as teaching materials. Educational standards were formulated for the closing of each educational cycle and so were the outcomes, ending with articulation of cross-curricular competencies a student is supposed to acquire in the instructive and educational process. For that reason, current teaching materials are considered from the aspect of their adequacy and potential to meet all set expectations. Using selected examples of teaching interpretations, reviews and essays, the paper points to the need to form a Serbian literary cannon and incorporate it into documents on educational standards of student performance which do not have a recognizable educational component. The main part of the paper explains the concept of interpretative paradigm, its justifiability and functionality and the manner of implementing the applied "teaching models" relative to topics, areas and sub-areas of school subjects, as well as the concept of functional relations among teaching materials. Possibilities for setting up an interpretative paradigm in teaching are considered, with the aim to include the inner and outer approach to studying texts and testing the largest possible number of aspects of a literary work with emphasis on understanding and comprehending its ethnic, ethic and aesthetic values. As literature has a pronounced social funct ion, the role of interpretative paradigm in the teaching process is multiple: it should enable the achievement of numerous objectives and tasks of Serbian language and literature teaching, it should enable the acquisition of linguistic, literary, theoretical and functional concepts and contribute to the development of students' oral and written expression skills. In addition to these teaching objectives, the teaching interpretation aims to shed light on the literary work as a unique and comprehensive whole and to look into its value and significance in the context of national and world literature. On the basis of analysis of curricular elements for the subject of Serbian language and literature and their distribution in curricula for elementary and secondary schools, possibilities are reconsidered for these elements to form a starting point for achieving certain standards of student performance and cross-curricular competencies by building up on expressions that articulate educational potentials of literary works. Models are presented for grouping works from school reading lists into thematic and motif frameworks that would successfully contribute to the achievement of educational objectives (for students of a given age) and implementation of interdisciplinary teaching.