Гозбене слике у европском роману деветнаестог века

Abstract

Тема нашег рада јесте начин на који се у роману 19. века приказује однос између гозбене слике и позиције тела лика у свету. Служимо се феноменолошком методом, која се састоји од језичке анализе, методе close reading, и егзистенцијалне анализе значења слика. Наша претпоставка је да се у процесу рецепције књижевног дела успоставља више уметничких светова. На основу тога, формулишемо хипотезу да је главна функција гозбене слике то да проблематизује позицију тела у неком од светова: прелазак тела из једног света у други, одсуство тела у једном или присуство у другом свету итд. У поглављу посвећеном друштвеном одређивању, анализирамо начин на који гозбене слике одређују позицију тела у односу на два друштвена контекста: контекст друштва којим владају класни односи и контекст друштва ослобођеног класних односа. Анализирали смо слике пропадања класа, однос између природног и вештачког света, релативизацију друштвених односа, као и однос између света више и света ниже класе. У поглављу „Памћење жанра“ бавимо се начином на који се одређује позиција тела у односу на свет духа и свет материје. Као основ за анализу узимамо текст Платонове Гозбе. Кључна идеја је та да се у Платоновој Гозби релативизује одступање од две врсте правила: од правила за „озбиљну“ беседу и правила која се односе на предвидиви редослед догађаја. Комбинацијом ове две врсте одступања успоставља се позиција тела у односу на свет духа и свет материје. Позиционирање тела у свету материје дефинишемо као бурлеску, а амбивалентно позиционирање – између света духа и света материје – као гротеску. У поглављу насловљеном као „Начин презентовања“ утврђујемо начин на који се одређује позиција тела у односу на свет стварности и свет естетске илузије. Кључна идеја је то да „представљање“ укуса и мириса хране само по себи доводи до укидања естетске дистанце између света којем припада посматрач слике и света слике на којој је гозба приказана. У поглављу „Слике обиља“ акценат је стављен на представу о присуству, односно одсуству тела из савршеног, рајског света. Позиција тела се контекстуализује помоћу представа о активном и представа о пасивном односу према изворима обиља. У томе, такође, учествују и представа о сложености и једноставности, као и представа о радости и весељу. У поглављу посвећеном психолошкој мотивацији тема је начин на који тело „прелази“ из једног света у други. Представа о том преласку контекстуализује се наглашавањем специфичног односа тела према храни. Активни однос контекстуализује се сликама гурманства и сликама прождирања. Насупрот томе, пасивни однос се контекстуализује као представа о муци и гађењу – укратко, као представа о одбијању хране. На крају рада закључујемо да је гозбена слика веома погодно средство за проблематизовање позиције тела у свету. Њена главна вредност састоји се у разноврсности начина на који се та позиција представља као егзистенцијално изузетан и непоновљив тренутак.

The theme of our dissertation is the relation between banquet imagery and the position of the character’s body in a fictional world. The method that underlies this work is phenomenological, being a combination of language analysis, close reading method and existentialist analysis of the meaning of imagery. As a point of departure, it is argued that in the process of reception of a litetary work a variety of distinct worlds are established. On the basis of this, a hypothesis is made that the primary function of banquet imagery is to determine the body's position in relation to evolving fictional worlds: transition from one world into another, its absence or presence in one of those worlds, etc. In the first chapter titled as „Social indexation“, the focus of analysis is placed on the relation between two types of „social contexts“: the context of a class and and the context of a class-free society. Four type of social contexts are distinguished: images of decline, relation between the natural and artificial world, relativization of social hierarchy, and the relation between the world of higher and the world of lower classes. In the chapter „The memory of genre“ we are concerned with the way a banquet image determines the position of the body in relation to the world of spirit and the world of matter. As a framework for our analysis we take the text of Plato’s Symposion and an idea that in it two sets of rules are relativized: the rules that define „serious“ speech and the rules that embody predictable patterns of events. The positioning of the body in the world of matter is defined as burlesque, whereas the ambivalent positioning – „between“ the world of matter and the world of spirit – is defined as grotesque. In the chapter entitled „Manners of presentation“ we consider how a banquet image determines the position of the body in relation to the world of reality and the world of aesthetic illusion. The key idea is that the representation of taste and smell by its very nature inevitably involves violation of aesthetic distance fusing the worlds of observer and observed. The chapter „images of abundance“, is concerned with the body’s presence and absence from a mythical, paradisicial world. In them the body’s position is contextualized by representations of its active and passive attitude toward the sources of limitless abundance. It is also established by representations of complexity and simplicity, and representations of joy and happiness. Finally, in the chapter „The issues of psychological motivation“ we are concerned with the way a banquet image reveals the body’s „transition“ from one world to another. We argue that it is contextualized by the body’s specific attitude toward food and a world in which it is located. Active attitude contextualizes the images of devouring and gourmet enjoyments. On the other hand, passive attitude contextualizes the images of disgust or anorexia – in short, as rejection of food, which is, aslo, rejection of the world it lives in. Eventually, we conclude that banquet imagery is a poweful tool for representing the body’s position in a world. Its main value lies in the variety of ways in which this position is represented as existentially specific and unique.