Начини концептуализовања дијалога у настави

Abstract

Основни циљ овог рада био је разумевање различитих начина концептуализовања дијалога у настави. Остваривање овог циља подразумевало је проучавање могућих приступа његовом одређивању у теоријским изворима, као и истраживање начина његовог разумевања и испољавања у наставној пракси. Анализом релевантне литературе формулисали смо пет основних концептуализација дијалога у настави, разликујући дијалог као наставну методу, начин конструисања знања, процес заједничког стварања значења, средство демократизације односа у образовању и израз наставне праксе. У микроетнографском истраживању реализованом у основној школи у Београду учествовали су ученици једног одељења седмог и осмог разреда и пет наставника наставних предмета: српски језик, историја, географија, хемија и верска настава. Од 31 наставног часа снимљеног видео камером и диктафоном транскрибовано је 20 најрепрезентативнијих часова, који су затим обрађени и анализирани. Додатни подаци су прикупљени интервјуима и упитницима за ученике и наставнике. Резултати истраживања указују на постојање многобројних начина обликовања и разумевања дијалога у настави, али се они могу представити у односу на два најистакнутија модела: (1) тематски затворен дијалог, обележен доминацијом малог броја учесника и (2) тематски отворен дијалог, који укључује велики број учесника. Анализом функција дијалога у настави уочено је да се недовољно користе његови сазнајни и педагошки потенцијали. Закључено је да се дијалог у наставној пракси не испољава на униформни начин, али да има изражену инструменталну улогу у остваривању других дидактичких циљева. Препознајући дијалог као доминантан начин испољавања и изграђивања педагошког односа у настави, понудили смо опште смернице за даља истраживања и могуће начине његовог унапређивања.

The main aim in this paper was to understand the different ways of conceptualizing class dialogue. In order to do so, we studied various theoretical approaches, and conducted an empirical research of the ways dialogue appears and is comprehended in the teaching practice. Analysis of the relevant literature resulted in identifying five main conceptualizations, in which the class dialogue is viewed as: (1) a teaching method, (2) a way of constructing knowledge, (3) a process of conjoint meaning-making (4) a means to democratize relationships in education and (5) an expression of teaching practice. One class of 7 and one of 8 Grade students and five subject teachers (Serbian language, History, Geography, Chemistry and Religious education) from one Belgrade elementary school participated in our microethnographic classroom research. Twenty most representative classes (out of 31 classes recorded by video camera and dictaphone simultaneously) were transcribed, processed and analyzed. Additional data were gathered by questionnaires and interviews. Results of our research show that many ways of expressing and understanding class dialogue could be presented in two main models: (1) a thematically closed dialogue with just a few dominant participants, and (2) a thematically open dialogue with many equal participants. Analysis of the functions of class dialogue indicates that cognitive and pedagogical potentials are not adequately recognized. It is concluded that class dialogue is not uniform, but is mostly perceived as an instrument in accomplishing other didactical goals. Recognizing class dialogue as a dominant way of expressing and constructing pedagogical relationship in class, we suggest some directions for further researches and possible ways for its improvement.