Песничко и есејистичко дело Тодора Манојловића

Abstract

У овом раду aнализиране су песничке збирке Тодора Манојловића (Ритмови (1922), Ватромети и Бајка о Актеону (1928) и Песме мога двојника (1958)), постхумно објављене књиге есеја (Основе и развој модерне поезије и Нови књижевни сајам), као и његове многобројне ликовне критике. Песничко и есејистичко дело Тодора Манојловића настало је на темељу комуникације с најинтересантнијим европским културним покретима и филозофским системима на прелазу из XIX у XX век. У раду је осветљен допринос Тодора Манојловића обнови модерне српске поезије, која се углавном везује за крфски Забавник – књижевни додатак Српских новина (1917-1918). Учешћем у раду Групе уметника и књижевне литерарне заједнице – Alpha – Манојловић је и после Првог светског рата активно учествовао у покретању књижевног и уметничког живота у Београду. Залагао се за аутономију песничког стварања и увођење слободног стиха (vers libre). Бранио је уметниково право на надахнуће које је схватао као укрштај разума и интуиције. У духу експресионизма песништву је приписивао космичке димензије, а у поезији трагао за бесконачним. Враћајући се миту Тодор Манојловић је деперсонализовао свој лирски израз и удаљио се од конкретног предмета певања. Кључна одредница његове поетике јесте аутореференцијалност и тежња ка универзализацији лирског израза...

In this review, the author analyzes poetic collections of Todor Manojlovic, (The Rhythms 1922), Bonfires and The Tale of Actaeon (1928) and The Poems of My Counterpart (1958)), as well as his posthumous collections of essays (The Basics and the Development of Contemporary Poetry and The New Poetry Book Fair ) and his numerous art critiques. Poetic and essayistic work of Todor Manojlovic evolves from his communication with most interesting European cultural movements and philosophical systems at the turn of the XIX and XX centuries. The review enlights Todor Manojlovic’s contribution to the revival of contemporary Serbian poetry that is mainly brought into connection with the Corfu Almanac – a literary addition to the Serbian Papers (1917-1918). Having taken part in the work of the Group of Artists and Literary Community – Alpha – Manojlovic actively participated in the organization and introduction of literary and artistic life in Belgrade after the First World War. He advocated for autonomy of poetic creation and introduction of free verse (vers libre). He also advocated for a poet’s right to inspiration which he considered to be a mixture of sense and intuition. In the spirit of Expressionism, he ascribed cosmic dimensions to poetry, and sought infinity in it. Reverting to the myth Todor Manojlovic depersonalized his poetic expression and departed from the poetic subject itself. The key determinant of his poetry is autoreference as well as his tendency to universalize poetic expression...