Микротопонимија и говор Романије

Abstract

Тематски оквир овог научног рада са истраживачког становишта подразумијева два нераскидиво повезана сегмента који у интеракцији чине цјеловиту дијалектолошку студију. Истарживани ареал подразумијевао је простор планине Романије која се географски простире на територији општина Соколац и Пале у источном дијелу Републике Српске. Овај простор до сада није био предмет сличне интегралне студије и с те стране је представљао истраживачки изазов. Романија и њени обронци нису до сада били истражени у топонимији, а ни говор овог простора није био предмет посебне научне студије. Имајући у виду да је топонимија саставни дио дијалектологије, јер су називи прије свега језички дијалекатски подаци у којима се добро чувају локалне особине говора, и проучавање топонимије Романије било је немогуће без дијалектологије. Усљед тога у раду је дат и опис говора овог подручја, с обзиром на неумитно дијалекатско рухо топонима. Без обзира на чињеницу да су говори на простору источне Босне нешто боље и опширније обрађивани од топономастике, сам простор, као и испитивани пунктови до сада нису били предмет засебне студије која се бавила истраживањем говора. Сви закључци из поглавља о топонимији указују да је најважнији утицај са собом донијело становништво које је апсолутно већински населило овај простор, а које се доселило дробњачком миграционом струјом. Отуда су и микротопоними најсличнији онима који се срећу на просторима које је насељавало или и данас насељава ово становништво. Слична запажања се могу примијенити и на одјељак посвећен говору становништва овог простора. С обзиром да на Романији данас скоро стопроцентно живе православни Срби, њихов говор припада типичном источнохерцеговачком дијалекту српског језика. Све наведено даје нам за право да закључимо како слика топонимије, а поготово дијалекатска слика говора Романије потврђују да је и овај простор и језик његових становника интегрални дио српског језика и његовог говорног простора, што све историјске турбуленције и вијекови туђинске владавине нису успјели ни на који начин пореметити.

The title of this thesis, in terms of research, indicates two segments which in their interaction creates a compact dialectic study. The research areal includes the area of Romanija Mountain which is geographically located in the area of municipalities of Sokolac and Pale, in the east part of the Republic of Srpska. This region has not been an object of a similar integral study, and thus this has been a research challenge. Romanija Mountain and its slopes have not been researched until now when it comes to toponymy, and at the about the same time the dialect of this region has not been a subject of a scientific study. Having on mind that toponymy is a constituent part of dialectology, and that names are first of all linguistic and dialectal data where local characteristics of the speech are well preserved, the research of toponyms of Romanija Mountain would not be possible without dialectology. Because of this, in this dissertation we have provided and description of the speech from this region due to inevitable characteristics of dialects in toponyms. Regardless the fact that speeches in the region of east Bosnia are more adequate and wider analyzed in comparison to toponomastics, the region itself together with puncts of informants have not been a subject of a separate study whose focus has been on the speech. All conclusions from the chapter about toponymy point out that the most important effects have come with the inhabitants who settled this region as absolute majority. They have moved within the migration stream from Drobnjaci. Thus the microtoponyms are similar (to the greatest extent) to those microtoponyms which can be found in the regions where the population have been living or still do live. The similar remarks can be applied to the chapter dedicated to the speech of the population from this region. Having on mind that Orthodox Serbs make almost 100% of population in the region of Romanija Mountain, their speech is a typical Eastern Herzegovina dialect of Serbian language. All mentioned above give us right to conclude that the picture of toponymy, and especially dialectal picture of speech in the region of Romanija Mountain confirm that this area, also, and the language of its inhabitants are an integral part of Serbian language and its speaking space, and all historical turbulences and the centuries of foreign rule could not change it in any way.