Музика у српској документарно-уметничкој прози друге половине 19. века

Abstract

У раду су документарно-уметничка остварења друге половине 19. века, из пера истакнутих српских културних посленика, књижевника, уметника, државника, новинара и политичара, сагледана као драгоцена грађа за упознавање токова и веза између српске културне и музичке историје. Аналитички су обрађене доминантне врсте из наведене области: мемоари, дневници, аутобиографије и путописи, као и одабрани биографски списи о знаменитим појединцима овог периода. Извори потврђују да је музика, у сфери јавног и приватног, била важан сегмент живота свих слојева српског друштва 19. века, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима. У дијахроној перспективи, истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота у свим срединама насељеним српским живљем у овом периоду: у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим националним срединама. Потврђено је да су међу кључним одликама различитих културних модела, карактеристичних за период културног плурализма међу Србима у 19. веку, музичка кретања заузимала посебно место у изградњи друштвене сфере и рецепције целокупне стварности...

In this doctoral thesis the documentary prose written in the second half of the 19th century by prominent Serbian cultural workers, artists, statesmen, journalists and politicians is regarded as a valuable material for exploring the links and flows between Serbian cultural and musical histories. I have analysed the dominant types of writings of that time: memoirs, diaries, autobiographies and travelogues, as well as selected biographical essays about the renowned individuals of this period. The sources confirm that, both in the public and private spheres, music was an important segment of all strata of the 19th-century Serbian society in complex geopolitical and cultural-historical contexts. In a diachronic perspective the analysed material reflects the dynamics and evolution of the types of presence of music and musical life in all countries populated by the Serbs in this period: the Habsburg Monarchy, the Principality and Kingdom of Serbia and the Serbian enclaves in other nations. It is confirmed that, among the key features of different cultural models typical for the period of cultural pluralism among the Serbs in the 19th century, the musical currents occupied a special place in the building of the social sphere and the reception of the entire reality...