Институционални оквир финансијске супервизије у Европској унији

Abstract

Државе су, и то готово од самог настанка првих облика банкарства у савременом смислу, препознале да постоји јавни интерес у обезбеђивању стабилног и сигурног банкарског пословања, те да га је неопходно у извесној мери уредити, али и надзирати активности банака. Разлози који оправдавају интервенцију државе у области пословања банака и других финансијских институција су бројни, али би се могла издвојити и два кључна: а) потреба да се обезбеди боља информисаност депонената, односно других корисника финансијских услуга; б) потреба да се обезбеди стабилност финансијског система. Међутим, са интернационализацијом пословања банака, а затим и других финансијских институција – обезбеђење стабилности финансијског система постаје циљ који ниједна држава не може остварити сама за себе, односно без интеракције с државама у којима филијале или огранке имају финансијске институције које послују на њеној територији. Из тог разлога супервизија ових институција постаје питање које превазилази национални значај и националне оквире. Тренд успостављања и развоја институционалних облика сарадње држава у области супервизије финансијских институција који се јавио на ширем међународном плану није заобишао ни Европску унију. Напротив, институционални оквири за вршење ове супервизије су се под окриљем Европске уније развијали још динамичније и интензивније пошто је у условима унутрашњег тржишта, са заједничком валутом, било још очигледније да та супервизија не може бити (бар не у потпуности) препуштена само државама чланицама јер озбиљнији пропусти у њеном вршењу потресају и саме темеље Европске уније.

It is almost since the occurrence of the first forms of banking in the modern sense that states have recognized public interest in ensuring safe and sound banking operations and hence, the necessity to regulate and supervise banks' activities to a certain extent. There are numerous reasons that justify state intervention in the field of banking operations and the operations of other financial institutions, but they could all be summed up in the following two: a) the necessity to ensure that depositors and other consumers of financial services are better informed; b) the necessity to ensure the stability of financial system. However, along with an internationalization of banking and financial business in general, ensuring the stability of financial system has become an objective that the state can no longer achieve by itself, without interaction with other states in which financial institutions that operate in its territory also have their branches and subsidiaries. Due to this fact, supervision of financial institutions has become an asset that transcends national relevance and frameworks. The trend of establishment and development of institutional forms of cooperation between states in the field of financial supervision at the wider international level did not bypass the European Union. On the contrary, the institutional frameworks for the supervision of financial institutions were developed under the auspices of the European Union even more dynamically and more intensely as it soon became obvious, with the Internal Market and Single Currency, that leaving supervision to the exclusive competence of Member States could not be afforded because serious omissions in its exercise shook the very foundations of the European Union itself. Institutional forms of Member States' cooperation in the field of financial supervision have developed gradually, along with increasing integration, leading up to the creation of the Banking union within the European Union that we are the witnesses of. Establishment of the European System of Financial Supervision is one of the most important steps forward in this process.