Људска права у савременој политици борбе против транснационалног организованог криминала

Abstract

Предмет ове докторске дисертације јесте систематски приказ савремене академске дискусије о организованом криминалу који се данас третира пре свега као међународни безбедносни проблем, па и саме институционално усвојене дефиниције организованог криминала садрже међународну димензију активности као обавезан критеријум да би се неко дело уопште могло класификовати као дело организованог криминала. Ауторка је, на основу обимног корупса литературе, представљајући у дисертацији више врло прецизно развијених дефиниција, указала да та активност има кључну међународну димензију која је врло широко схваћена, аргументујући да је организовани криминал предмет академске и политичке расправе као аутентично међународно безбедносно питање доводећи га у везу са пропустима у раду институција, како у САД, тако и у Европи. Циљ ове дисертације је да трасира укупан еволутивни пут организованог криминала кроз основне принципе његовог развоја, основне унутрашње динамичке механизме, зависност од друштвених процеса и актуелних међународних питања, и, коначно, да размотри начине борбе против организованог криминала и њихове последице на савремено демократско друштво и међународни систем. Концепт људских права игра кључну улогу у овој расправи, јер се методе борбе против организованог криминала све више концентришу у врло узак спектар репресивних одговора који се, захваљујући сталној анализи и емпиријском тестирању, у већини земаља кристалишу у оно што се назива обавештајним полицијским радом. Тестирањем ограничења оправданости примене описане методологије, као и размотрањем пропорционалности и теоријске последице између сада већ традиционално прихваћених критеријума људских права и радикално измењених безбедносних потреба, које у већини западних земаља повећавају домен толеранције интрузивних обавештајних метода, ауторка посебно фокусира методолошке узоре обавештајног рада у Сједињеним америчким државама, као и њиховим последицама и оперативним корелатима у другим земљама, на које је Србија непосредно упућена и када је реч о оријентацији у домену креирања политике сузбијања организованог криминала.

The thesis is presents a systematic analysis of the contemporary academic debate over the models of fighting organized crime. As organized crime is predominantly treated by policy makers and academics alike as an international security issue, its institutionally formalized definitions include an international dimension of perpetration as a compulsory criterion in order to treat an offence as organized crime. The author discusses an extensive body of literature and presents a number of structurally complex definitions. She points it out that criminal activity, namely the modes of perpetration of the offences, are the key element of organized crime and that organized crime’s becoming a high profile international security problem is linked to institutional failures to address it adequately, primarily in the US and in Europe. The main aim of the thesis is to track the evolution of organized crime through the main principles of its development, its internal dynamic mechanisms, its dependency on social processes and current international affairs, and finally, to consider the most effective and legitimate ways of addressing organized crime on a policy level. The chosen models of fighting organized crime in any society exert a profound influence on the social fabric and relationships between institutional and civil society actors in any such society. Today’s predominant strategies of fighting organized crime cast concerns over the traditional understanding of human rights in a democratic society. The anti–organized crime policies tend to increasingly focus on a narrow spectrum of repressive responses to perceived threats which, in most countries, tend to converge in a generally intelligence–led policing strategy. While intelligence–led policing is in many ways ‘the golden standard’ of today’s anti–organized crime policy, its implementation needs to be exceptionally circumspect because of its potential to generate serious threats to democratic liberties and human rights. The thesis discusses the need for proportionality between the threat posed by organize crime, on the one hand, and the potential threat to human rights which is posed by the use of criminal intelligence, on the other. Due to the exceptionally high level of perceptions of threat from organized crime in most developed countries today, the public tolerance of highly intrusive methods of criminal intelligence as a way to address the rise of organized crime is increasing.