Ванредни правни лекови у кривичном поступку

Abstract

Предмет oве докторске дисертације јесте системско проучавање института ванредних правних лекова у кривичном поступку кроз теоријско одређивање њиховог појма, објашњење њиховог настанка и историјског развоја, те кроз упоредноправни и позитивно-правни приказ. Садржински, дисертација се састоји од увода, три дела и закључка. У првом делу дисертације дата је теоријска поставка концепта ванредних правних лекова, уз разматрање правних последица њиховог дејства, као и односа са сличним правним институтима. У другом делу, представљен је историјски развој ванредних правних лекова, а затим су анализиране важеће норме водећих светских правних система које регулишу овај правни институт. Коначно, трећи део дисертације се бави ванредним правним лековима у српском кривичном поступку, односно захтевом за понављање кривичног поступка и захтевом за заштиту законитости, кроз призме историјског развоја, анализу позитивног права и анализу судске праксе. Главни циљеви дисертације су испитивање целисходности de lege lata, идентификовање спорних питања у пракси и теорији, као и давање предлога de lege ferenda. Применом догматског, социолошког, упоредноправног, историјско-правног и аксиолошког метода, аутор закључује да ванредни правни лекови у кривичном поступку представљају нужна и корисна средства која су у функцији остваривања друштвеног интереса правилног обављања правосуђа и остваривања осећања правичности код грађана, те да је позитивноправно регулисање ванредних правних лекова у кривичном поступку Србије на нивоу постојећих решења у водећим правним системима и да као такво, уз одређене корекције, може адекватно да буде у функцији начела истине.

The subject of this doctoral dissertation is systematic study of the institute of extraordinary legal remedies in criminal proceedings through theoretical determination of the terms, explanation of their origin and historical development, and through comparative and positive legal representation. In terms of contents, the thesis consists of an introduction, three parts and a conclusion. In the first part of the thesis, the concept of extraordinary remedies is theoretically presented, along with examination of legal consequences of their action, as well as relations with other similar legal institutes. In the second part, historical development of extraordinary remedies is presented, followed by the analysis of applicable norms of the world's leading legal systems regulating this legal institution. Finally, the third part of the thesis deals with extraordinary legal remedies in the Serbian Criminal Procedure, that is with the request for reopening of the criminal proceedings and the request for protection of legality through the prism of historical development, positive-law and case-law analyses. Main objectives of this thesis are the examination of de lege lata expediency, identification of disputed issues in theory and in practice, as well as making proposals de lege ferenda. Applying dogmatic, sociological, comparative-law, historical-law and axiological method, the author concludes that extraordinary remedies in criminal proceedings represent necessary and useful resources that support the achievement of social concern for proper justice administration and the sense of justice among citizens, and that the positive-law regulation of extraordinary remedies in criminal proceedings in Serbia is at the level of the existing solutions in leading legal systems and, as such, with certain adjustments, it can adequately serve the function of truth.