Институт одобрења плана у Србији

Abstract

Резиме: Тема докторске дисертације "Институт одобрења плана у Србији: примена и перспектива развоја" до сада није била предмет комплекснијих истраживачких интересовања просторних и урбаних планера професионално посвећених изучавању српског планирања и законодавства. Томе не противуречи чињеница да је радова на блиске теме било и да су их спорадично исписивали правници, политиколози, историчари, архитекте, културолози, са свог, особеног и тематски и усмереног аспекта. Ипак, запаженијих истраживања оквира и компоненти ове регуле, њених корена, места, улоге и значаја у развоју српског простора и насеља није било. Сто тридесет година дуго присуство института одобрења плана у српском законодавству и пракси отвара широк тематски круг питања везаних за његову појаву, правце развоја/еволутивност, садржај, улогу, значај, потенцијал и сл., вредних пажње. Истраживање на особен начин дотиче и проучавање специфичних односа у политици и друштву који су омогућили прихватање/увођење и развој овог института и његово, још увек, активно присуство. Стојановић каже да аутор бира своју тему на основу на разне начине формираних афинитета и интересовања, али и емоција, и да избором свог предмета истраживања он покушава себи да објасни феномене који њега лично интригирају, опседају, који га терају на непрекидно преиспитивање (Стојановић, Д., 2012), што у овом случају сасвим одговара истини. Но, разлози и подстицаји за овај рад садржани су и у чињеницама које се јавно износе, а везане су за стање у простору Србије, институционалне слабости и професионалне пропусте. Све поменуто наводи на размишљање, преиспитивање и отвара простор за тражење нових, бољих и ефикаснијих модела и решења. Дисертација, суштински, има два велика дела – први обухвата глобални, национални и локални амбијент управљања просторним развојем, као и њихов међуоднос (коегзистенцију), док други чини анализа институционалног оквира и праксе института одобрења плана/сагласности на план.

Abstract: Until present, the topic of this doctoral dissertation "Legal Institute of Spatial and Urban Plans Endorsement in Serbia: Its Application and Development Perspectives" has not been in the focus of more complex research efforts of spatial and urban planners who are professionally dedicated to studying the Serbian spatial and urban development planning and relevant legislation. This is not in contravention with the fact that research papers on similar topics have been sporadically published by lawyers, political scientists, historians, architects and culturologists who were driven by their particular and thematic approaches. Still, we have not witnessed any significant research studies related to the framework and components of this regulation, its origins, place, role and its importance for the Serbian spatial and urban development. The 130-year long history of the legal institute of spatial and urban plans endorsement in Serbian legislation and practice opens up a wide range of topical issues related to its existence, directions of development/evolutivity, contents, role, significance, potential, etc. which are worth exploring. In its own way, the present research also touches upon specific political and social relationships, which made the acceptance/incorporation and development of this legal institute and it’s, still active presence, possible. According to Stojanović, each author chooses a research topic based not only on its own affinities and interests formed in different ways, but on emotions, as well, and that with its choice of research topic the author endeavours to explain the phenomena he/she is personally intrigued by, obsessed with, and which call for permanent re-examination (Stojanović, D, 2012), which in this particular case fully corresponds to the truth. However, the reasons and a true impulse for this dissertation can also be traced back to facts in public domain regarding the territory of Serbia, institutional weaknesses and professional failures. All of the above mentioned call for reflection, re-examination and opening a new leeway in search of fresh, improved and more efficient models and solutions.