Klasteri kao poslovni model stvaranja odrţive konkurentske prednosti privrede Srbije

Abstract

Klasteri, kao poslovni model su popularisani poĉetkom 90-ih godina XX veka kroz radove Majkla Portera, iako je princip udruţivanja privrednih subjekata postojao i ranije. Udruţivanje privrednih subjekata, ali i pratećih institucija kao što su institucije lokalne uprave, finansijske institucije, razni pruţaoci poslovnih usluga, privredne komore, strukovna udruţenja, obrazovne i nauĉne institucije, na teritorijalnoj osnovi dovodi do efekta sinergije, što znaĉi da korišćenjem prednosti zajedniĉkih funkcija i zajedniĉkim delovanjem, ĉlanice ostvaruju bolje rezultate nego pojedinaĉnim delovanjem. Istraţivanje sprovedeno u okviru disertacije imalo je za cilj da pokaţe nivo razvijenosti klastera u Srbiji, naĉin njihovog oranizovanja, kao i da da odgovore na pitanja koliko je udruţivanje odgovorilo na zahteve i oĉekivanja ĉlanica. Poseban akcenat je stavljen na saradnju privrede, nauke i akademije, sa pretpostavkom da ukljuĉivanje nauĉnih i obrazovnih institucija u klastere doprinosi podizanju njegovog inovativnog i trţišnog potencijala, a primenom najnovijih znanja povećava konkurentsku prednost. Sprega privrede, nauke i akademije je veoma aktuelna tema, a model klastera je upravo idealan instrument za ostvarivanje ove saradnje jer povezuje razliĉite subjekte, koji udruţivanjem ne gube samostalnost, već samo koriste prednosti zajedniĉkih aktivnosti u cilju stvaranja odrţive kokurentske prednosti regionalne i nacionalne privrede.