Radiological and immunohistochemical analyses of hyperostosis frontalis interna: multi-level approach to understanding the development of this phenomenon

Abstract

Hyperostosis frontalis interna (HFI) is the overgrowth of bony tissue on the inner plate of the frontal bone. Females manifest significantly higher prevalence of HFI compared to males, with the peak incidence in postmenopausal women. Etiopathogenesis of HFI is still ambigous. Different hormonal imbalances i.e. prolonged estrogen stimulation during reproductive period, or abnormal progesterone effect on the ovaries, or inadequate androgen stimulation are pointed out in the literature as the most probable causes of HFI, due to its high prevalence and severity in the females, as well as the fact that in males only those with hypogonadism manifest advanced stages of HFI. Several models have tried to provide an adequate explanation of HFI developement. The most recent is the „global model“ which states that neovascularization originating from dura, might be one of the key processes in its formation. Some studies suggested that women with HFI tend to develop more robust skull characteristics. However, there are no studies that investigated whether HFI is accompanied by changes in bone thickness or density in postcranial skeleton. Present macroscopical classification of HFI is based on morphological characteristics and extension of frontal bone involvement and includes four different types of HFI. Relatively low percentage of radiological recordings of HFI may ocure due to the fact that present macroscopical method of identification and classification encompasses multiplanar reconstruction of head CT scans, which makes it complicated for routine radiological practice. Additionally, it remains unclear whether different macroscopic stages of HFI can be regarded as successive phases in the process of HFI development...

Hyperostosis frontalis interna (HFI tj. ХФИ), представља нагомилавање коштаног ткива локализовано на унутрашњој површини фронталне кости. Чешће се јавља код особа женског пола са највишом инциденцом забележеном код жена у постменопаузи. Етипатогенеза ХФИ и даље није разјашњена. Различити хормонски дисбалaнси као што је пролонгирана естрогена стимулација током репродуктивног периода, поремећена продукција прогестерона од стране оваријума или неадекватна андоргена стимулација су у литератури наведени као највероватнији узрочници настанка ХФИ, имајући у виду високу преваленцу и израженију манифестацију ХФИ код жена, као и чињеницу да се само код мушкараца са хипогонадизмом јављају изражене форме ХФИ. Неколико модела је понуђено као могуће објашњење процеса настанка ХФИ. Најновији је “глобални модел“, по коме неоваскуларизација, пореклом из дуре, може бити један од кључних процеса у настанку ХФИ. У појединим студијама примећено је да жене са ХФИ могу развити робусније морфолошке карактеристике лобање у односу на оне без ХФИ. Међутим, не постоје студије које су испитивале да ли је ХФИ праћена променама у коштаној густини и спољашњој морфологији и у посткранијалном делу скелета. Постојећа макроскопска класификација ХФИ је базирана на морфолошким карактеристикама и обиму захваћености фронталне кости и обухвата четири различита типа ХФИ (А, Б, Ц и Д). Релативно низак проценат бележења ХФИ од стране радиолога, може се објаснити чињеницом да постојећи макроскопски метод класификације и идентификације ХФИ обухвата тродимензионалну реконструкцију прегледа главе начинјених методом компјутеризоване томографије (CT), и да је као такав, сувише компликован за рутинску радиолошку праксу. Такође, и даље није познато да ли различити макроскопски типови ХФИ могу бити посматрани као сукцесивне фазе у процесу настанка ХФИ...