Унапређење процеса пројектовања јавних градских простора применом принципа квантне архитектуре

Abstract

Истраживање се бави унапређењем процеса пројектовања јавних градских простора применом принципа квантне архитектуре. У сврху успостављања везе између квантне архитектуре и отворених јавних градских простора истраживање је проширено у оквир отворених урбаних динамичких система, теорије конструктора, феномена посткритичког дизајна, не-места, акултурације и у област мешовитих реалности. Први део дисертације бави се истраживањем квантне архитектуре, новије просторне парадигму и истражује неколико теорија, феномена и методолошких алата са којима је квантна архитектура повезана. Критичком анализом литературе о самосвесном и несамосвесном процесу пројектовања Кристофера Александера изведени су закључци о вези односа корисника грађене средине према архитектонском и урбаништичком дизајну. Анализирана је теорија архитектонске машине Николаса Негропонтеа, која визионарски предвиђа многе процесе у архитектури данашњице и која по својој структури може бити повезана са квантном архитектуром и структуром модела приказаних у докторату. Истраживање анализира и феномен отворених система урбаног процеса са фокусом на отворени динамички систем Џеј Форестера, на процес итерација и на саморегулативни систем, те истражује процес посткритичког дизајна који по својој основној идеји одговара процесу који генерише квантна архитектура. У истраживањима која се директно баве теоријском поставком квантне архитектуре текст докторске дисертације анализира приниципе квантне архитектуре као основу поставке парадигме. Истраживање се бави односом између феномена стварног, виртуелног и квантног из архитектонског угла те анализира мешовиту реалност као основни алат за примену принципа квантне архитектуре. Текст анализира и феномен квантног града, истраживање које је резултат споја квантне теорије и различитих урбаних процеса, са посебним акцентом на улогу корисника, отворене системе квантног града и на однос између линеарног детерминисаног и отвореног неодређеног процеса дизајна грађене средине. На крају првог дела истраживања феномен квантне архитектуре стављен је у друштвени контекст и повезан је са појмовима акултурације и не-места који су представљени као потенцијални будући резултат или последица деловања квантне архитектуре...

This research focuses on improvement of the open public space designing process achieved by application of principles of quantum architecture. For purpose of establishing a connection between quantum architecture and open public spaces, the research has been expanded into the framework of open urban dynamic systems, constructor theory, post-critical design phenomenon, non-place, acculturation, and mixed realities field. First part of the doctoral thesis studies quantum architecture, a relatively new spatial paradigm, as well as several theories, phenomena, and methodological tools quantum architecture is connected to. Critical analysis of works based on Christopher Alexander’s selfconscious and unselfconscious designing process led to conclusions on approach of users of built environment toward architectural and urban design. It also analyzes Nicholas Negroponte’s Theory of Architecture Machines, which in a visionary way anticipated many processes that are present in architecture today and which, by its structure, may be associated with quantum architecture and structure of the model presented in the thesis. Phenomenon of open systems of urban process, with focus on Jay Forrester’s open dynamic system, was also shown in the research, as well as the iteration process and self-regulatory system. Research explores the process of post-critical design as well, which correlates, in its essence, to the process generated by quantum architecture. In the part of the research directly addressing the theoretical settings of quantum architecture, the doctoral thesis lists and describes John Lobell’s principles of quantum architecture as the basis for setting the paradigm. It describes the relationship between the phenomena of real, virtual and quantum from the architectural perspective, and it indicates mixed reality as a basic tool for application of quantum architecture principles. It describes the phenomenon of quantum city, a research that is a result of combination of quantum theory and various urban processes, especially emphasizing the role of a user, quantum city’s open systems, and the relationship between linear deterministic and open nondeterministic processes of built environment designing. At the end of the first part of the research, the phenomenon of quantum architecture was placed in a social context and associated with concepts of acculturation and non-place, which are represented as a potential result or a consequence of quantum architecture’s effect...