Примена менаџмента у предшколским установама

Abstract

Циљ рада јесте да се на темељу анализе рада у предшколским установама као институцијама за васпитање и образовање деце предшколског узраста, упозна појам менаџмента у предшколском образовању, факторима који утичу на креирање оптималног модела менаџмента који ће допринети унапређењу рада. Предшколске установе раде са најмлађим генерацијама и стварају темељ развоја једног друштва, те се унапређењем рада у њима у многоме може побољшати приступ деци и квалитативно унапредити њихов боравак у правцу васпитно-образовног развоја. У раду је спроведено емпиријско истраживање. Узорак се састојао од 174 испитаника са београдских општина Вождовац, Раковица и Чукарица. Резултати су обрађени дескриптивном и компаративном статистиком. Истраживање је показало да се на врху налази стручност запослених и образовно-васпитни програм, средње оцењене су менаџмент активности (планирање, организација рада, комуникација), док су најгоре оцењени физички услови рада, подршка од страње локалне самоуправе и привреде. Разлике у карактеристикама испитаника (године старости, године рада, образовање, позиција у вртићу) нису значајно утицале на разлике у оценама. Испитаници су као предлог унапређења рада указали да треба смањити број деце, омогућити едукацију запослених, смањити администрацију и побољшати физичке услове рада. Све ово могуће је остварити добро организованим менаџментом уз подршку привреде и локалних самоуправа. Предложен модел базира се на нивоима менаџмента у предшколским установама, уз представљање активности сваког нивоа, упућујући на међусобне односе сваког нива. Модел може успешно да функционише само уз услов отворене комуникације, слободног изношења проблема, идеја и предлога. Такође је значајан тимски рад на решавању проблема и укљученост свих нивоа у складу са овлашћењима. Модел захтева отворену комуникацију са окружењем и свим потенцијалним актерима који могу да утичу на унапређење рада предшколских установа.

Cilj rada jeste da se na temelju analize rada u predškolskim ustanovama kao institucijama za vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, upozna pojam menadžmenta u predškolskom obrazovanju, faktorima koji utiču na kreiranje optimalnog modela menadžmenta koji će doprineti unapređenju rada. Predškolske ustanove rade sa najmlađim generacijama i stvaraju temelj razvoja jednog društva, te se unapređenjem rada u njima u mnogome može poboljšati pristup deci i kvalitativno unaprediti njihov boravak u pravcu vaspitno-obrazovnog razvoja. U radu je sprovedeno empirijsko istraživanje. Uzorak se sastojao od 174 ispitanika sa beogradskih opština Voždovac, Rakovica i Čukarica. Rezultati su obrađeni deskriptivnom i komparativnom statistikom. Istraživanje je pokazalo da se na vrhu nalazi stručnost zaposlenih i obrazovno-vaspitni program, srednje ocenjene su menadžment aktivnosti (planiranje, organizacija rada, komunikacija), dok su najgore ocenjeni fizički uslovi rada, podrška od stranje lokalne samouprave i privrede. Razlike u karakteristikama ispitanika (godine starosti, godine rada, obrazovanje, pozicija u vrtiću) nisu značajno uticale na razlike u ocenama. Ispitanici su kao predlog unapređenja rada ukazali da treba smanjiti broj dece, omogućiti edukaciju zaposlenih, smanjiti administraciju i poboljšati fizičke uslove rada. Sve ovo moguće je ostvariti dobro organizovanim menadžmentom uz podršku privrede i lokalnih samouprava. Predložen model bazira se na nivoima menadžmenta u predškolskim ustanovama, uz predstavljanje aktivnosti svakog nivoa, upućujući na međusobne odnose svakog niva. Model može uspešno da funkcioniše samo uz uslov otvorene komunikacije, slobodnog iznošenja problema, ideja i predloga. Takođe je značajan timski rad na rešavanju problema i uključenost svih nivoa u skladu sa ovlašćenjima. Model zahteva otvorenu komunikaciju sa okruženjem i svim potencijalnim akterima koji mogu da utiču na unapređenje rada predškolskih ustanova.