Српско грађанство у окупираној Србији : 1941-1944.

Abstract

Рад је заснован на необјављеној архивској грађи Архива Србије, Архива Југославије, Војног архива, Историјског архива Београда, Рукописног одељења Матице српске из Новог Сада, Народне библиотеке Србије, као и на објављеним документима, штампи и периодици, мемоарима и дневницима, релевантној историографској литератури. У истраживању теме примењен је интердисциплиниран приступ, који је захтевао коришћење метода и знања социологије, етнологије, демографије, права, антропологије. Наш основни циљ био је да пружимо сложену и слојевиту слику историје српског грађанства у једном специфичном времену ограниченом трајањем нацистичке окупације 1941-1944, и то на простору који је обухватала Србија, после поделе међу осовинским силама. Због тога смо настојали да тему прикажемо у више тематских целина које су унутар себе подељене на бројне мање целине у оквиру којих је поштован хронолошки принцип. Српско грађанство је у рату и окупацији, наслеђеним поделама додало нове, попут подела на „партизане“, „равногорце“, „недићевце“, „љотићевце“, али и „неопредељене“. Највећи део грађанства је, због строгог режима окупације, репресије, страдања и притисака, као и природе активног отпора, био приморан на „пасивну сарадњу“ и изналажење стратегија преживљавања. У исто време је, кадгод му се пружила прилика показивао пасивну резистенцију, исказујући тиме да окупацију схвата као привремено стање. Оно је, у највећој мери, прећутно подржавало отпор, пре свега отпор који је пружао Равногорски покрет. Живот припадника грађанства, као и осталих слојева друштва, у рату је, због окупационе политике, сведен на супсистенцијални ниво, односно ниво голог одржања живота. Читави слојеви грађанства материјално су пропали, а неки су практично нестали из структуре грађанства и структуре друштва.То је водило нивелисању друштвене структуре. Грађанство је у том процесу, који је настављен и после рата, губило атрибуте посебног друштвено-економског положаја.

This study is based upon unpublished sources from all relevant archives and libraries (Аrhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, Istorijski arhiv Beograda,Rukopisno odeljenje Matice srpske Novi Sad, Narodna biblioteka Srbije), as well as upon published documents, newspapers, and magazines, memoirs, diaries and relevant historiographic works. In this research, a multidisciplinary approach has been applied, combining several academic disciplines (sociology, anthropology, demography, social and oral history, law studies, etc). Our aim was to present a complex and multifaceted description of the Serbian middle class in a specific time of the German occupation 1941-1944. The encompassed space is Serbia, occupied by Germans after the division of Yugoslavia and Serbia between the Axis powers. Therefore we organized our topic into several thematic chapters. The Serbian middle class added some new political and ideological division to those from the interwar period. The new political division included „Communist followers (partisans)”, „Mihailović followers (chetniks)“, „Nedić followers“, „Ljotić followers“ and „nonengaged“. The severe occupational regime implemented punishments and opression. That forced Serbian middle class members to choose different survival strategies: from passive (or active) colaboration to passive (or active) resistance. Whenever oportunity arose, they demonstrated at least passive resistance. This resistance is a sign their understanding of occupation as a temporary situation. Majority of that social class tacitly supported Resistance, in the first place chetnik movement. Life of the middle class members in Serbia, as was the case with other social groups, was reduced to a subsistential level, the level of bare survival. Entire strata od the middle class were materially ruined. Some of them virtually disappeared from the social structure. It led to the equalization of social structure. In this equalization process, that continued after the WWII, the Serbian middle class lost its attributes of a specific socio-economic category within the society.