Show simple item record

dc.creatorCigić Gavrilović, Dunja
dc.date.accessioned2016-11-18T17:03:21Z
dc.date.accessioned2020-07-03T14:24:11Z
dc.date.available2016-11-18T17:03:21Z
dc.date.available2016-11-20T10:48:49Z
dc.date.available2020-07-03T14:24:11Z
dc.date.issued2016-06-27
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija146702440867938.pdf?controlNumber=(BISIS)101339&fileName=146702440867938.pdf&id=6158&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7061
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=101339&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije146702448781916.pdf?controlNumber=(BISIS)101339&fileName=146702448781916.pdf&id=6159&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractU radu je prikazano istraživanje čiji je cilj ispitivanje uticaja zahvalnosti na komponente blagostanja, kao i ispitivanje eventualnog moderatorskog efekta osobina ličnosti, operacionalizovanih upitnikom VP+2, i narcizma merenog upitnikom NPI-16, na vezu između zahvalnosti i blagostanja. Osnovno istraživačko pitanje jeste da li indukcija zahvalnosti može da dovede do promena na kognitivnoj i afektivnoj komponenti subjektivnog blagostanja. Pored toga ispitano je i da li usled indukcije zahvalnosti dolazi do promena u osobini zahvalnosti i optimizmu. U istraživanju je učestvovalo 215 ispitanika oba pola. Ispitanici su bili podeljeni u tri grupe, pri čemu je svaka grupa bila izložena jednom od tri ulsova: uslov namenjen indukovanju zahvalnosti (eksperimentalna grupa), uslov namenjen indukovanju zadovoljstva sobom (kontrolna grupa) i neutralni uslov (kontrolna grupa). Tokom istraživanja sprovedena su tri merenja: merenje pre eksperimentalne manipulacije, tokom kog su ispitanici popunjavali kompletnu bateriju testova, merenje neposredno nakon eksperimentalne manipulacije koja je trajala sedam dana, i merenje tri nedelje nakon postesta, odnosno četiri nedelje nakon pretesta s ciljem provere trajnosti efekata. Rezultati sugerišu da se vežbom u kojoj ispitanici imaju zadatak da nabrajaju stvari zbog kojih su zahvalni mogu postići promene na nekim komponentama blagostanja. Iako se zadovoljstvo životom ne menja značajno pod uticajem intervencija, pokazano je da se na afektivnu komponentu može uticati. Kada je u pitanju afektivitet, rezultati ukazuju na značajan efekat intervencija na pozitivne, ali ne i negativne emocije. Glavni efekti merenja značajni su i za dimenziju optimizma, dok u osobini zahvalnosti ne dolazi do značajnih promena pod uticajem eksperimentalne intervencije. Efekti interakcije osobina ličnosti i grupne pripadnosti značajni su za predikciju svih kriterijumskih varijabli. U istraživanju je potvrđena pretpostavka da se narcizam može posmatrati kao inhibitor zahvalnosti.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectzahvalnostsr
dc.subjectsubjektivno blagostanjesr
dc.subjectosobine ličnostisr
dc.subjectnarcizamsr
dc.titleZahvalnost kao prediktor subjektivnog blagostanjasr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractЦигић Гавриловић, Дуња; Захвалност као предиктор субјективног благостања; Захвалност као предиктор субјективног благостања;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46236/Disertacija6437.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46237/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record