Утицај клубова за старе на социјално укључивање старих у Србији

Abstract

Савремени токови живота, друштвене промене и дужина људског века, указују на пораст броја старог становништва, а то намеће и развој одговарајућих друштвених облика заштите, посебно у оквиру социјалног, здравственог и правно-формалног аспекта у односу на права уређена законом о социјалној заштити. Чињеница је да су потребе старих развојног и динамичког карактера, што условљава континуирано сагледавање задовољавања основних (егзистенцијалних) и виших потреба, са циљем реализовања социјалног укључивања. Друштвени односи данашњице (отуђеност са умањеном комуникацијом и саосећањем) намећу креирање посебне друштвене политике према старима. Социјална искљученост манифестује се, између осталог, као искљученост у материјалном смислу, што за последицу има сиромаштво до границе социјалне беде, са великим здравственим ризиком. Стари са умањеним способностима (биолошким, психичким, друштвеним) захтевају бригу и старање, укључујући друштвени систем на свим нивоима (државни, локалне заједнице, насељена места итд). Отежан положај старих захтева примену одговарајућих мера и заштите у оквиру система социјалне заштите, а у правцу социјалне укључености. Клубови за старе, организацијом и реализацијом свих активности, омогућавају припадницима трећег животног доба да активним односом и партиципацијом у креирању и остваривању истих, утичу на начин и квалитет живота у примарној заједници (породици, месту становања). Предрасуде о старима је најефикасније потирати кроз континуирани процес едукације у образовном систему, примењујући методолошки приступ у упознавању и разумевању старости и старих у оквиру прихватања различитости и изградњи компактног друштвеног миљеа кроз норме и моралне оквире.

Modern life trends, social changes as well as the human life expectancy, indicate a significant increase in the number of aging population, and it imposes the development of appropriate forms of social protection, especially in the context of social, welfare and legal aspect in relation to the rights regulated by the Law on Social Protection. The fact that the needs of older poeple are developmental and dynamic causes continuous speculation of meeting basic (existential) and more complex needs, with the final aim of implementing social inclusion. Social relations of the modern world (alienation with impaired communication and compassion) impose the creation of a specific social policy towards older people. Social exclusion is manifested, among other things, as the exclusion in the material way, which results in poverty to the extent of social misery, with a huge health risk. Older people with disabilities (biological, psychological, social) require the specific care, including a social system at all levels (national, local communities, settlements, etc.). Difficult position of older people requires the application of appropriate social measures and protection within the social welfare system. Clubs for older people, organizations and implementation of all activities, enable members of the third age to create and accomplish the above mentioned and in that way directly affect quality of life in primary communities (family, place of residence). Prejudice is most effective to handle through a continuous process of education within the educational system, by applying a methodological approach in knowledge acquisition and understanding of old age in the context of difference accepting as well as the building of compact social milieu through the norms and moral frameworks.