Савремена филмска култура: авангардни приступи и алтернативни избори

Abstract

Појам савремена филмска култура подразумева ону културу која тежи да укаже на самосвојност филмског медијума и филмске уметности, као и на значај филмског мишљења, при томе рушећи све спољашње утицаје који нису иманентни филму, пре свега причу и кодификовани филмски језик. Овакве тежње присутне су код филмских стваралаца још од појаве филмског медијума. Испољавале су се и настављају да се испољавају кроз авангардне и алтернативне филмске идеје и изразе, који произилазе из уметничких и комуникацијских потенцијала филмског медијума. Стваралаштво алтернативне културе на плану филма, надовезујући се на историјску авангарду, пре свега на авангардни филм, наставља да радикално и субверзивно преиспитује званични филм, примењујући алтернативне филмске поступке и средстава. Са становишта алтернативе се анализира и шири друштвени и културно-уметнички контекст. Указује се на стилска решења и карактеристике алтернативних филмских израза који су у функцији промене и визуелизације културно-уметничке и естетске сфере, али и ванестетског простора. Алтернативни филмски аутори третирају филм и као медијум и као уметност, а анализа њихових авангардних приступа и алтернативиних избора представља полазиште за истраживање и сагледавање савремене филмске културе. Опредељења алтернативних стваралаца могла би се схватити као наставак тежњи авангарде да сагледава филм не као заокружено уметничко дело, већ као монтажно и симултано, као саставни део свакодневице и као стваралаштво које се аналитички и критички односи према уметности, култури, цивилизацијском и медијском окружењу. У том контексту филм по својој експерименталној и информативној намери и исходу не мора да буде уметност у класичном смислу, али је увек култура, ако се правилно „чита“...

The notion of contemporary film culture presupposes the existence of a culture striving to draw attention to the specificity and independence of the film medium and cinematic art, as well as to the significance of cinematic thought, while at the same time rejecting all external influences that are not immanent to film, primarily the storyline and codified film language. Such strivings and visions have been present among film artists since the invention of the film medium. They had been manifest and are continued to be manifest through the avant-garde and alternative film ideas and forms of expression, which stem from the creative and communicative potential of the film medium. The creative endeavor of alternative culture in the realm of film, latching on to the historical avant-garde, primarily onto avant-garde film, continues to radically and subversively re-examine and question mainstream film, by means of applying alternative film procedures and means of expression. A wider social and cultural-artistic context is analyzed from the position of the alternative. The dissertation points out the stylistic solutions and the characteristics of the alternative cinematic forms of expression that have the function of introducing change and a visualization of the cultural-artistic and aesthetic sphere, but also of the non-aesthetic realm. Alternative film authors treat film both as a medium and as an art form. The analysis of their avant-garde approaches and alternative choices represents a starting point for research of contemporary film culture and its assessment. We may view and understand the convictions and output of alternative artists as the continuation of the longing and striving of the avant-garde to perceive film not as a rounded-off work of art, but as a montage work and a simultaneous work, as a constituent part of everyday life and as a creative action that has an analytical and critical stance towards the art, culture, civilization and media environment. In this context, film, according to its experimental and informational intent and outcome does not have to be an art form in the classical sense, however, it always has to be culture, if it is “read” properly...