Обавезно здравствено осигурање и инструменти његовог финансирања у Републици Србији

Abstract

Право на здравствено осигурање представља једно од основних људских права. Систем здравствене заштите ни у ком случају не може изаћи у сусрет свим жељама и потребама пацијената, зато што жеље и потребе пацијената имају стални раст, здравствене услуге постају све скупље, а средстава за финансирање истих је све мање. Пацијенти захтевају и заштиту финансијског ризика од скупих здравствених услуга, односно желе да буду сигурни да ће фондови здравственог осигурања, на основу прикупљених средстава, покрити високе трошкове лечења, уколико се за тим јави потреба услед неке теже болести. Буџетско финансирање не пружа стимулацију у раду лекара и даје лошији квалитет здравствених услуга. Принцип солидарности у систему здравствене заштите, пре свега, зависи од расположивих средстава и одлуке владе везано за расподелу средстава према здравственим установама. С једне стране, овакав систем у данашњим условима отежано функционише, док, с друге стране, систем здравствене заштите одређене земље прати њен развој, те отуда мора одговорити на нове изазове. Циљ докторске дисертације јесте идентификовање и анализа битних елемената система здравствене заштите, његово финансирање, остваривања права из обавезног здравственог осигурања, приказ упоредних решења из искустава других земаља и указивање на недостатке сваког од модела здравствене заштите. Циљ је и да се прикаже да комбиновани систем финансирања (капитација комбинована са плаћањем по услузи и дијагностички сродне групе) обезбеђује повећање физичке и ефективне доступности здравствене заштите за све грађане Србије, доводи до унапређења квалитета здравствене заштите, као и до повећања ефективности и ефикасности у пружању здравствених услуга. Један од циљева рада јесте да покаже да је комбиновани систем финансијски одржив, из разлога што не зависи само од буџетских средстава и да су у таквом систему грађани заштићени од финансијског ризика везаног за здравље, тј. пацијенти не морају да буду у страху да ли ће, услед тешких болести и скупих медицинских процедура, систем покрити високе трошкове њиховог лечења. У комбинованом систему сами даваоци здравствених услуга добрим делом утичу на расподелу прихода, чиме се обезбеђује и стабилност у пружању здравствене заштите.

The right to health insurance represents one of basic human rights. The system of health care in any case can`t meet all the wants and needs of the patients because the needs and wants of the patients have a continuous growth, the health institutions become more expensive and the means of financing are becoming smaller. Patients also demand protection from financial risk from expensive health services, with respect to being sure that the health insurance funds, based on the gathered means, cover high costs of treatment, in case a need for it arises due to a serious illness. Budget financing doesn’t provide a stimulus in the doctors’ work and provides a lower quality of heath services. The principle of solidarity in the system of health services, primarily depends on the available means and the governmental decision with regards to the division of means towards the health institutions. On one hand, the system in today’s conditions functions with difficulty while on the other hand, the system of health care of a specific country follows the development, hence needs to respond to new challenges. The purpose of the doctorate dissertation is identification and analysis of important elements of the health insurance system, its financing, relization of mandatory health insurance, showcase of alternate solutions from experience of other countries and exposing the shortcomings of each model of health care. The aim is to show a combined system of financing (capitation combined with paying per service and diagnostic groups) ensures an increase of physical and effective availability of health care for all citizens of Serbia, leading to an advance of quality of health care as an increase of effectiveness and efficiency in providing health services. One of the objectives of the piece is to show that the combined system is financially sustainable, due to it not being dependent on budget allocation and that in such a system the citizens are protected from financial risk related to health i.e. pateient do not have to fear if, in case of serious illness and expensive medical procedures, the system can cover the high expenses of their treatment. In a combined system the providers of heath services significantly effect the division of revenue, which ensures stability in providing health care. During the making of the dissertation, methods were used which are adapted to the problems of the research including: comparative law method, deductive method based on the method of abstraction, which is already developed in the analysis of parallel systems of health insurance in the world and the statistical method. Comparative law analysis is carried out, beginning with the health care system and health insurance of countries whose solutions are characteristic and, as such, functional (Germany, United Kingdom and United States of America), concluded with health systems of countries with which Serbia shares cultural, economic, political and social heritage (Croatia and Slovenia). Besides analysis of the mentioned countries, analysis of the system of Czechoslovakia, because in an earlier period this country had a socially-political arrangement similar to Serbia after World War II. Also, an inductive method was used, which assumes an immediate insight into appropriate data and statistical analysis of documentation. Among used methods, special attention was given was to exemplary analysis of problems of public financing and methods of normative analysis during researching legal solutions in the area. For the analysis of financial indicators of health institutions tertiary health care used the method of deduction, induction methods, methods of analysis and comparison method, to perform the appropriate conclusions.