Црна Гора као еколошка држава у јавном дискурсу

Abstract

Предмет овог истраживања јесте контекст употребе појма „еколошка држава“ у политичком дискурсу о проблемима и последицама. Тежња такве политичке комуникације, чини се, јесте да се редизајнира стварност и да се властито реторичко решење понуди као једино могуће. Циљ истраживања је да се сагледавањем еколошког феномена, уочавањем обима, утврђивањем законитости у различитим облицима раста и фреквентности, утврде и будуће политичке праксе у јавном дискурсу бројних учесника у пољу политичке комуникације. Основна метода која се користи у раду, с обзиром на то да је предмет екологија у јавном дискурсу, јесте анализа садржаја која се и односи на анализу објављених текстова о догађајима у природи и друштву. Када је језик у питању — анализа изабраних текстова рађена је по моделу Теуна ван Дајка (Teun, Van Dijk) и Алана Бела (Bell, Allan). Урађено је истраживање о томе како грађани Црне Горе оцењују еколошке проблеме. Ради истраживања постављених хипотеза, анализиран је утицај објављених еколошких садржаја у јавном дискурсу електронских и штампаних медија у Црној Гори и то: ТВ „Црне Горе“, ТВ „Будва“, ТВ „ВИЈЕСТИ“, дневних листова „Побједа“, „Дан“, „Вијести“ и ТВ „Будва“. У раду су, такође, анализирани и други елементи еколошког дискурса. Анализа јавног дискурса шири се на поглавља о књижевности и екологији, позоришту и екологији као и музици и екологији. Појам еколошке државе је прича о истим проблемима и последицама, са циљем да се политичком комуникацијом такве врсте уобличи стварност а примаоцима порука да се властито решење нуди као једино могуће. Хипотеза је да се комуникатор удаљује, како од основног појма екологије и еколошке државе, тако и од етичких норми неопходних за постојање аутентичне политичке комуникације. Резултати истраживања су потврдили да су медији, као комуникацијски канали, најважнија средства за широку дисеминацију порука у јавном дискурсу. vi Реципијенти, због манипулативне политичке праксе комуникатора, бивају уобличавани у групу која би требало да прихвати пројектовану реалност, пожељну за комуникаторе. Наведена пракса комуникатора у јавном дискурсу изазива низ негативних последица, како по саму идеју еколошке државе, тако и по неопходно очување и јачање свести о неопходном очувању животне средине, као и по политичку културу, која се опасним манипулацијама у јавном дискурсу своди на све нижи ниво. Сагледавањем употребе појма екологије у јавном дискурсу и манипулативних техника комуникатора, при чему се медији масовних комникација користе као пука једносмерна трансмисија порука, дефинисањем проблема, и пројектовањем пожељне комуникације у јавном дискурсу, доприноси се не само изградњи савремене политичке комуникације, већ и темељних вредности на којима почива свако модерно друштво. У раду се закључује да је тема — екологија — умерено присутна у медијима и да је појам — екологија, у забележеним објавама, најчешће помињана афирмативно. Међутим, велики број ових објава суштински не задире у срж проблема. Објаве, изузев позитивног примера и едукације, немају значајнију улогу о погледу препознавања и решавања суштински важних еколошких проблема у Црној Гори. Појам „еколошка држава“ је, у посматраном периоду, поменут 74 пута у програмским садржајима истраживаних медија (свега 7% укупног броја објава посвећених екологији). Од 74 објаве у којима је евидентирано помињање кључног термина „еколошка држава“, 25 објава у укупном утиску су биле позитивне (говориле афирмативно о Црној Гори као еколошкој држави). Евидентирано је 8 неутралних објава и чак 41 негативна објава (негативне критике на рачун Црне Горе као еколошке државе). Изузев неколико објава у којима је одредница „еколошка држава“ била присутна, а које су садржале суштинске информације и оцене о екологији у Црној Гори, у већини осталих објава појам „еколошка држава“ је употребљен декларативно. Кад се у медијима говори о Црној Гори као еколошкој држави, тај појам се углавном користи како би се указало на лоше стање у вези са екологијом у Црној Гори. У раду се такође, разматра сложени однос и екологије, и медијског система и јавног дискурса.

The subject of this research is the context of the use of the term "ecological state" in political discourse about the problems and consequences. The pursuit of such political communication, it seems, is to redesign reality and to offer their own rhetorical solution as the only possible. The aim of the research is,that with reviewing ecological phenomenon, spotting scope, determining the legality of the various forms of growth and frequency, forts also future political practices in public discourse of many participants in the field of political communication. The basic method used in this work with since it is the subject of ecology in the public discourse, logically, is to analyze the content of which is related to the analysis and in the published articles about events in the nature and society and what about the language language analysis was respected according at the text by model Teun Van Dajk. The purpose of the research hypotheses analyzed the impact of the published environmental content in the public discourse electronic and print media in Montenegro and TV "Montenegro," Daily newspapers "Pobjeda", "Dan", ”Vijesti” and TV “Budva”. The paper also analyzes the texts on the theme of ecological discourse microanalysis by the method of Teun van Dyke, which was confirmed by relevant research. The research confirms the chapter Literature and ecology, music and ecology. The analysis confirmed as a kind of rhetorical topos, is used for constantly talk about the problems and consequences, with the aim of political communication such kind of shape offers the reality of the recipients in their message and the own solution as the only possible. In this way the communicator would be further apart, from the both basic concept of ecology and environmental state and of the ethical standards necessary for the existence of political communication. The obtained results confirm the specific hypothesis that the media, as communication channels, have the most important asset for a wide dissemination of messages in the public discourse that recipients due to manipulative political practices of communicators, are cast to a group that would be designed to ix accept reality, desirable for communicators, so the above mentioned practices communicator in public discourse raises a number of negative consequences, both in the very idea of ecological state, and after the necessary conservation and raising awareness of necessary environmental protection, as well as political culture, which is encircled by manipulations in the public discourse move fall down to all lower level, and on such way eliminating the prerequisites for the overall development and progress of society and the individual creative potential of each of its members, that the scientific reassessment of the use of the term ecology in the public discourse and manipulative communicators technics, with the mass media communication used as a segment and recognised as of one-way transmission of messages, defining problems and designing desirable communication in public discourse, not only so contributes to the construction of modern political communication but also the fundamental values on which insist any modern society, as on the fact that effective political communication, with the lowest degree regards of manipulation regarsa the content of messages, contributes to the development of modern society, precreating the conditions for dialogue, and strengthening accountability of the individual and society as a wholeness for the development of the whole community and its parts. The paper concluded that the theme of ecology are moderately presented in the media and that the concept of ecology in recorded announcements mostly are frequently as mentioned affirmative. However, many of these releases do not substantially interfere with the core of the problem, i.e. this publication, except some of positive example and education, does not have any significant role of recognizing and resolving of essential ecological problems in Montenegro. The term "ecological state" in the observed period mentioned 74 times in the program contents studied media (only 7% of the total number of releases devoted to ecology). Of the 74 posts that were recorded mention of the key term "ecological state", 25 posts in the overall impression were positive (affirmative spoke on Montenegro as an ecological state). Logged 8 neutral and releases as many as 41 releases negative (negative criticism of Montenegro as an ecological state). Except for a few posts in which the term "ecological state" was present but which contained the essential information and reviews about the ecology in Montenegro, in most other releases term "ecological state" is in use only declaratively. When the media talk about Montenegro as an ecological state that term is generally used to indicate a x bad existing condition with respect to ecology in Montenegro, it is evident, the term is used as antagonism. This paper discusses in separate chapters ecology through the ecological system of preferences to the construction and the relationship between ecology and the media system in Montenegro and intended to reach a desirable public discourse.