Етнички идентитет војвођанских Шокаца и Буњеваца у међуратној Југославији (1918-1941)

Abstract

Етнички идентитет војвођанских Буњеваца и Шокаца једна је од тема која је изазивала многобројне контроверзе и полемике у српским и хрватским друштвеним и хуманистичким наукама. Парадигматична студија случај буњевачке и шокачке популације на простору данашње Војводине отвара многе перспективе за истраживање и анализу специфичних национално- интеграцијских процеса у прошлости, чији су део били припадници ових етничких заједница. С једне стране, одвијала се национална интеграција једног дела Буњеваца и Шокаца у хрватску нацију, а с друге стране формирање посебног облика идентитетске конструкције у виду буњевачког етницитета. Основа за интерпретацију је модернистичка теоријска парадгима о нацијама и етницитетима, која полази од претпоставке да су сви облици колективних идентитета друштвено условљене, динамичне категорије, које се репродукују и трансформишу у сложеним процесима и под утицајима различитих механизама и чинилаца. Употреба модернистичке теоријске парадигме је условила методолошки приступ изворима и њихову интерпретацију. За сагледавање етничког и националног иденитета Буњеваца и Шокаца, коришћена је претежно оновремена буњевачка и шокачка штампа, новине, часописи, календари и литература као кључан материјал за анализу њихове перцепције о себи и другима и за сагледавање свих механизама употребљених у изградњи идентитетских конструкција. За прецизну интерпретацију процеса обликовања етнонационалног и етничког идентитета Буњеваца и Шокаца, у ширем контексту су приказани политички, друштвени и економски фактори који су утицали на његово формирање и изградњу, везани за простор Војводине и Краљевине Југославије. Такође, у две одвојене целине анализиране су доминантне националне и етничке идеологије, које су утицале на изградњу два дијаметрално супротна идентитета: буњевачко-хрватског и посебног буњевачког.

Etnički identitet vojvođanskih Bunjevaca i Šokaca jedna je od tema koja je izazivala mnogobrojne kontroverze i polemike u srpskim i hrvatskim društvenim i humanističkim naukama. Paradigmatična studija slučaj bunjevačke i šokačke populacije na prostoru današnje Vojvodine otvara mnoge perspektive za istraživanje i analizu specifičnih nacionalno- integracijskih procesa u prošlosti, čiji su deo bili pripadnici ovih etničkih zajednica. S jedne strane, odvijala se nacionalna integracija jednog dela Bunjevaca i Šokaca u hrvatsku naciju, a s druge strane formiranje posebnog oblika identitetske konstrukcije u vidu bunjevačkog etniciteta. Osnova za interpretaciju je modernistička teorijska paradgima o nacijama i etnicitetima, koja polazi od pretpostavke da su svi oblici kolektivnih identiteta društveno uslovljene, dinamične kategorije, koje se reprodukuju i transformišu u složenim procesima i pod uticajima različitih mehanizama i činilaca. Upotreba modernističke teorijske paradigme je uslovila metodološki pristup izvorima i njihovu interpretaciju. Za sagledavanje etničkog i nacionalnog ideniteta Bunjevaca i Šokaca, korišćena je pretežno onovremena bunjevačka i šokačka štampa, novine, časopisi, kalendari i literatura kao ključan materijal za analizu njihove percepcije o sebi i drugima i za sagledavanje svih mehanizama upotrebljenih u izgradnji identitetskih konstrukcija. Za preciznu interpretaciju procesa oblikovanja etnonacionalnog i etničkog identiteta Bunjevaca i Šokaca, u širem kontekstu su prikazani politički, društveni i ekonomski faktori koji su uticali na njegovo formiranje i izgradnju, vezani za prostor Vojvodine i Kraljevine Jugoslavije. Takođe, u dve odvojene celine analizirane su dominantne nacionalne i etničke ideologije, koje su uticale na izgradnju dva dijametralno suprotna identiteta: bunjevačko-hrvatskog i posebnog bunjevačkog.