Soft law као инструмент хармонизације међународног трговинског права

Abstract

Даља хармонизација међународног трговинског права је неопходна. Међутим, поставља се питање којим методима вршити овај процес. Значајан и несумњив допринос су у том погледу остварили тзв. hard law извори (извори тврдог права), пре свега међународне конвенције. Ипак, услед њихових недостатака отворен је простор за употребу алтернативних видова нормативних метода. Предмет анализе у докторској дисертацији је допринос тзв. soft law инструмената (инструмената меког права) процесу хармонизације међународног трговинског права. С обзиром на то да се ради са теоријског гледишта о проблематичном и неуједначено дефинисаном феномену, истраживање је сконцентрисано на утврђивање карактеристика, те предности и мана коришћења ових инструмената. Наиме, soft law акти су несанкционисана правила која производе значајне de facto правне ефекте чиме доприносе процесу хармонизације права на међународном нивоу, и значајно на нивоу Европске уније у којој се врши главница пројеката ове врсте. Централно место у анализи заузимају Принципи UNIDROIT за међународне трговинске уговоре и Начела европског уговорног права, те судска и арбитражна пракса која се односи на примену ових прописа меког права. Након уводних разматрања, рад се излаже у два дела. У првом делу анализира се сложеност савременог система међународног права која је последица, између осталог, разноликости нормативних техника које се користе при његовом стварању и све већег значаја међународних организација у овим процесима. Затим се на основу мноштва теоријских ставова излажу карактеристике, врсте, функције soft law аката, те поређење са hard law прописима. У другом делу дисертације наглашава се потреба интензивније хармонизације међународног трговинског права, те начини на које се овај процес постиже кроз употребу soft law аката. Могу се користити као модел извори међународним и националним легислативним телима, као меродавно уговорно право, у поступцима пред судовима и поготово арбитражама и као важно средство тумачења и попуњавања правних празнина међународног униформног и националних права. На крају, у закључним разматрањима износе се закључци на основу спроведеног истраживања.

Dalja harmonizacija međunarodnog trgovinskog prava je neophodna. Međutim, postavlja se pitanje kojim metodima vršiti ovaj proces. Značajan i nesumnjiv doprinos su u tom pogledu ostvarili tzv. hard law izvori (izvori tvrdog prava), pre svega međunarodne konvencije. Ipak, usled njihovih nedostataka otvoren je prostor za upotrebu alternativnih vidova normativnih metoda. Predmet analize u doktorskoj disertaciji je doprinos tzv. soft law instrumenata (instrumenata mekog prava) procesu harmonizacije međunarodnog trgovinskog prava. S obzirom na to da se radi sa teorijskog gledišta o problematičnom i neujednačeno definisanom fenomenu, istraživanje je skoncentrisano na utvrđivanje karakteristika, te prednosti i mana korišćenja ovih instrumenata. Naime, soft law akti su nesankcionisana pravila koja proizvode značajne de facto pravne efekte čime doprinose procesu harmonizacije prava na međunarodnom nivou, i značajno na nivou Evropske unije u kojoj se vrši glavnica projekata ove vrste. Centralno mesto u analizi zauzimaju Principi UNIDROIT za međunarodne trgovinske ugovore i Načela evropskog ugovornog prava, te sudska i arbitražna praksa koja se odnosi na primenu ovih propisa mekog prava. Nakon uvodnih razmatranja, rad se izlaže u dva dela. U prvom delu analizira se složenost savremenog sistema međunarodnog prava koja je posledica, između ostalog, raznolikosti normativnih tehnika koje se koriste pri njegovom stvaranju i sve većeg značaja međunarodnih organizacija u ovim procesima. Zatim se na osnovu mnoštva teorijskih stavova izlažu karakteristike, vrste, funkcije soft law akata, te poređenje sa hard law propisima. U drugom delu disertacije naglašava se potreba intenzivnije harmonizacije međunarodnog trgovinskog prava, te načini na koje se ovaj proces postiže kroz upotrebu soft law akata. Mogu se koristiti kao model izvori međunarodnim i nacionalnim legislativnim telima, kao merodavno ugovorno pravo, u postupcima pred sudovima i pogotovo arbitražama i kao važno sredstvo tumačenja i popunjavanja pravnih praznina međunarodnog uniformnog i nacionalnih prava. Na kraju, u zaključnim razmatranjima iznose se zaključci na osnovu sprovedenog istraživanja.

Further harmonization of International commercial law is necessary. However, there is a question of methods to be used during this process. So-called hard law sources, especially international conventions, had a significant and undoubtful contribution, but their flaws opened some space for using alternative means of normative methods. The subject of this dissertation’s analysis is the contribution of so-called soft law instruments to the process of harmonization of International commercial law. Considering the fact that the subject matter that is being theorized about is a difficult and an unevenly defined phenomenon, the research was focused on determining characteristics, advantages and disadvantages of using those instruments. Namely, soft law acts are non-sanctioned rules, which produce important de facto legal effects, contributing to the process of harmonization of the law at the international level, especially at the level of The European union in which the majority of this kind of projects is realized. The UNIDROIT Principles for commercial contract law and Principles of European contract law, court and arbitration practice dealing with applying those soft law regulations are the center of this analysis. After introductory considerations, this thesis is divided into two parts. In the first one, the subject of analysis is the complexity of modern international law system, which is a consequence of, among other things, diversity of normative techniques used in the making of the system, and ever growing importance of international organizations involved in those processes. After that, characteristics, types and functions of soft law acts, and their comparison to hard law regulations, are being presented, all based on a large quantity of theoretical standpoints. The second part of the dissertation emphasizes the need for intensifying the harmonization of International commercial law, and presents the ways to achieve that through using soft law acts. Those acts can be used as model sources to international and national legislation bodies, as law governing the contract, in processes before courts and especially arbitration tribunals and as an important mean of interpretation and supplement to both international uniform and national law. At the end, final considerations present conclusions about the research conducted.