Državni udar kao akt nasilnog osvajanja vlasti – slučaj Srbije i Jugoslavije u prvoj polovini 20. veka
Coup d‟étate as an act of violent seizure of government – the case of Serbia and Yugoslavia in the first half of the 20 th century
Author
Milenković, Miloš
Mentor
Simeunović, DraganCommittee members
Pajvančić, MarijanaGavrilović, Darko
Metadata
Show full item recordAbstract
Државни удар, као облик нелегалне редукције
политичке моћи, представља не само нелегалан већ и
насилан акт смене врховних носилаца државне власти.
Иако сваки од изведених државних удара, представља
јединствен и непоновљиви пример, њиховом анализом
се ипак могу уочити и одређене законитости.
Независно од времена и простора у коме су се
одиграли, уочено је да се државни удари одвијају у
неколико фаза и да им обавезно претходни нека
друштвена криза, која може бити производ
противуречности унутар саме државе, или чешће
унутрашња криза потпомогнута спољним фактором.
Анализом актера дошло се до спознаје да се међу
актерима у првом реду налазе националне оружане
снаге, или њени делови, без чије је улоге беспредметно
говорити о овој форми преврата. Поред националне
армије, а за разлику од народних маса које немају
значајнију улогу у овој врсти преврата, обавештајне
служе су такође врло важан, а у последње време и
незаобилазан актер државног удара. Пуч, који је само...
милитантнија форма државног удара забележен је и у
српској националној историји и чини део српске
политичке традиције. Управо су стога Мајски преврат
и Двадесетседмомартовски пуч постали предмет овог
истраживања, али за разлику од већине радова који се
баве овом темом, ова докторска дисертација има
политиколошки приступ проблему. Такође и државни
удар „одозго“, као специфична форма државног удара
у којој највиши носилац државне власти узурпира
власт чиме на незаконит и неуставан начин за себе
узима знатно већа овлашћења, али и диктатура као
његова последица, представљају предмет ове
докторске дисертације. Ова форма преврата
анализирана је на примеру Шестојануарске диктатуре
из 1929. године. И поред тога што је био предмет већег
броја научних радова и експертских анализа, државни
удар заслужује да се о њему и даље говори и пише, тим
пре што таква форма преврата ипак није превазиђена већ
се изнова јавља, нарочито у државама и регионима
који су хронично оптерећени кризом