Публика дигиталних медија : информисање на интернету

Abstract

Предмет истраживања ове докторске дисертације су промене медијске публике које се дешавају услед експанзије интернета. У центру рада су питања у чему се огледају те промене, шта је ново и другачије у искуству људи када користе интернет као медиј, као и да ли су те промене толике да доводе у питање даљу употребу самог концепта публике. Да би се дошло до одговора на ова питања рад је структуиран око две осе – теоријског промишљања концепта публике и анализе медијских искустава људи који чине те публике у онлајн окружењу. У првом делу рада анализирано је да ли теоријско наслеђе из периода истраживања публике традиционалних медија помаже разумевању публике дигиталних медија. Одговор на ово питање није једноставан, пре свега зато што не постоји јединствено, кохерентно и свеобухватно разумевање публике. Историја проучавања медија, а самим тим и публике може се интерпретирати на различите начине. У овом раду се теоријско наслеђе истраживања публике представља кроз приказ три водећа теоријска правца и то су: традиција ефеката (енгл. effects tradition), студије користи и задовољства (енгл. uses and gratification approach) и културне студије (енгл. cultural studies). Овакав преглед направљен је да би се идентификовала основна полазишта, методолошке специфичности и најважнији допринос ових традиција студијама публике и како би се утврдила употребљивости њиховог епистемолошког наслеђа у новом окружењу. У раду се приспитује и релевантност самог концепта публике у онлајн простору. Теоретичари и истраживачки медија се поред проблема флуидности концепта публике, сада суочавају и са бихевиоралним изазовима – понашање публика се, и у смислу врсте активности у којима учествују и околности у којима се то дешава, значајно мења. Да би се размотрили наведени изазови у раду се образлажу ове промене и износи се теза, која се даље потврђује и емпиријским налазима о искуству онлајн публике дигиталних вести, да концепт публике ипак остаје релевантан за проучавање медија...