Когнитивни стилови учења адолесцената са дислексијом

Abstract

Дислексија представља необјашњиву тешкоћу у читању која постоји упркос нормалној интелигенцији, одговарајућем сензорном и моторном функционисању и адекватним условима за учење. Измењена, атипична обрада података сматра се основом сметњи код особа са дислексијом. Међу различитим виђењима когнитивних специфичности дислексије, доминира став да овај развојни поремећај одликује дефицитарна језичка обрада, заснована на деградираним фонолошким репрезентацијама, чије су манифестације условљене транспарентношћу писма. Специфично когнитивно функционисање особа са дислексијом везује се првенствено за дефиците фонолошке свести, фонолошке краткорочне/радне меморије као и снижену способност брзог аутоматског именовања визуелних, фонолошких и ортографских стимулуса. Овакве сметње фонолошке обраде изгледа да нису праћене аналогним сметњама у обради визуелног материјала, што би могло утицати на различитост преференција пријема и обраде информација у различитим стадијумима аутоматизоване обраде података, али и у приступу подацима у процесу учења, односно – у стилу учења. Ово истраживање имало је три посебна циља: 1. да обезбеди увид у опште манифестације дислексије у српском језику везане за адолесцентни узраст; 2. да истражи одлике фонолошке обраде, фонолошке краткорочне/радне меморије и брзог аутоматизованог именовања као битних когнитивних прекурзора поремећаја, с обзиром на узраст и писмо; 3. да испита евентуално присуство превалентних модалних преференција и стилова учења у овој популацији. V Да би се циљеви остварили, урађено је истраживање на шездесеторо (N=60) деце млађег адолесцентног узраста (12 до 15 година); циљну групу (n =30) чинили су адолесценти са дислексијом, а другу групу исте величине (n=30) ученици типичног развоја. Примењена је батерија тестова дизајнирана за потребе истраживања, сачињена од 14 различитих тестова за испитивање когнитивних варијабли, VARK скала за испитивање стилова учења и композитни тест општих споспобности РЕВИСК. У погледу квалитета читања, постоје значајне разлике између група у брзини читања и броју грешака (t=-6,816, df=58, p =0,000; t=-4.841, df=58, p =0,000), али се као релевантнији индикатор издваја време читања (F=26.193, p:<0.000). Показује се и перзистентност манифестација инфериорног когнитивног функционисања адолесцената са дислексијом, у погледу фонолошке обраде, што се огледа у: тешкоћама декодирања; адолесценти са дислексијом значајно спорије и са више грешака читају високо фреквентне (p =0,000; p =0,006), и ниско фреквентне речи (p =0,000; p =0,000), као и псеудоречи (p =0,000; p =0,001) од адолесцената типичног развоја; сниженој фонолошкој (фонемској) свести у погледу брзине и тачности (p=0,000; p=0,002); тешкоћама у фонолошкој краткорочној и радној меморији, и у погледу капацитета складиштења (p =0,000) и у погледу ефикасности обраде фонолошких информација (p =0,000; p =0,000); смањеној способности брзог аутоматизованог именовања, посебно на задацима слова и бројева и у брзини (p =0,037; p =0,000) и у тачности (p =0,028;p =0,032). Као базични предиктори квалитета читања на српском језику издвајају се мере брзог аутоматизованог именовања, радне меморије и фонемске свести F7,52=9,893 (p<0,00). Применом VARK скале процене стилова учења, установљене су значајне разлике између испитаника са и без дислексије на читачком (t=2.452, df=58, p =0,017), и аудитивном стилу учења (t=2.013, df=58, p.=0,049), које чешће бирају испитаници без дислексије. Нису установљене снажне повезаности између когнитивних варијабли и преферираних стилова учења. У узорку адолесцената са дислексијом чешће су симултане мултимодалне преференцијеχ2(1,N=60)=3,59, p=0,05, што сугерише оправданост коришћења мултисензорних наставних програма у раду са ученицима који имају тешкоће у читању.

Dyslexia presents unexplained difficulty in reading that exists despite normal intelligence, proper sensory and motor functioning and adequate conditions for learning. Changed, atypical data processing is considered the basis of interference in people with dyslexia. Among the different perspectives of cognitive specificity of dyslexia, dominates the view that this developmental disorder is characterized by deficient verbal processing, based on degraded phonological representations; manifestations of disorder depend on the transparency of language. Specific cognitive functioning of people with dyslexia is primarily linked to deficits in phonological awareness, phonological short-term / working memory and reduced ability of rapid automatic naming of visual, phonological and orthographic stimuli. Such interference phonological processing does not appear to have followed analogous difficulties in processing visual material, which could affect the diversity of preferences for reception and processing of information at different stages of automated data processing, but also in access to information in the learning process, or - in the learningstyle. This research had three specific objectives: 1. to provide insight into the general manifestations of dyslexia in the Serbian language related to adolescence; 2. to investigate the characteristics of phonological processing, phonological short-term / working memory and rapid automatized naming as an essential precursor of cognitive disorders, considering age and language; 3. to investigate the possible presence of prevalent modal preferences and learning styles in this population. To achieve these objectives, the research was done on sixty (N = 60) of younger adolescent age (12 to 15); target group (n = 30) consisted of adolescents with dyslexia, a second group of the same size (n = 30) students with typical development. The battery of tests designed for the purpose of research, made up of 14 different tests for cognitive variables, VARK scale for examining learning styles and composite test of intelligence Revisk. In terms of quality of reading, there are significant differences between the groups in reading speed and the number of errors (p = 0.000; p = 0.000), but the reading time stands out as a relevant indicator (F = 26,193, p <0.000).Results show the persistence of manifestations of inferior cognitive functioning for adolescents with dyslexia in terms of phonological processing, which is reflected in the difficulties of decoding; adolescents with dyslexia read significantly slower and with more errors high frequency (p = 0.000; p = 0.006) and low-frequency words (p = 0.000; p = 0.000), as well as pseudowords (p = 0.000; p = 0.001) than adolescents with typical development; reduced phonological (fonemic) awareness in terms of speed and accuracy (p = 0.000; p = 0.002); difficulties in phonological short-term and working memory, both in terms of storage capacity (p = 0.000) and in terms of efficiency of processing of phonological information (p = 0.000; p = 0.000); reduced ability of rapid automatized naming, particularly on tasks of letters and numbers for speed (p = 0.037; p = 0.000), and the accuracy (p = 0.028; p = 0.032). As a fundamental predictors of quality of reading in Serbian allocated measures of rapid automated naming, working memory and phonemic awareness F7,52 = 9.893 (p <0.00). Applying VARK scale assessment of learning styles, were found significant differences between adolescents with and without dyslexia to reading learning style (t = 2.452, df = 58, p = 0.017), and auditory learning style (t = 2.013, df = 58, p. = 0,049 ), which more often choose those without dyslexia. A strong link between cognitive variables and preferred learning stylesis not registered. In the sample of adolescents with dyslexia more often have simultaneous multi-modal preferences than in the control group (χ2 (1, N = 60) = 3.59, p = 0.05), suggesting usefulness of multisensory teaching programs for students with dyslexia.