Аграрна политика у Југославији : (1945-1953)

Abstract

Тема истраживања чије резултате садржи овај рукопис је “социјалистичка реконструкција” пољопривреде и села после Другог светског рата у Југославији, у “прелазном периоду”. Резултати представљени у овом раду су синтеза истраживања архивских извора, текстова савременика који су пресудно утицали на формирање аграрне политике, затим дневне и стручне штампе, као и периодике, како специјализоване, пољопривредне (часописи посвећени пољопривреди и задругарству) тако и “директивне” (часописи министарстава, државних органа, партијски часописи). У средишту истраживања био је однос државе према сељаштву и сељачком земљишном поседу, али је та тема стављена у шири контекст укупне аграрне политике југословенске државе у истраживаном периоду. Посебан нагласак на сељачком поседу, односно стављање ове теме у фокус истраживачког интересовања заправо је само одраз чињенице да је од 1945. до 1953. управо решавање питања статуса сељачке земљишне својине било главни изазов за Партију државу на чијем је челу Партија била. Трагање за одговарајућом формом решавања овог питања проузроковало је турбуленције у поседовној структури. То је неминовно стварало проблеме у настојањима државе да се подигне пољопривредна производња, која је и даље почивала, у највећој мери, на индивидуалним произвођачима, о чијој се судбини решавало током читавог периода. У раду су најпре представљени теоријско-идеолошки, институционални и нормативни оквири аграрне политике, чији су садржај битно одређиваo концепт “савеза радника и сељака”, марксистичко-лењинистичко виђење класне борбе на селу, затим разумевање места и улоге пољопривреде у планској привреди као и схватања југословенских комуниста у погледу земљишносвијинских односа, која су била под снажним утицајем историјског наслеђа и искуства Другог светског рата у којем је сељаштво масовно учествовало на страни Народноослободилачког покрета. Аграрна политика југословенске државе била је конвергенција свих наведених чинилаца и она је од самог почетка показивала своју специфичност у оквиру марксистичко-лењинистичке парадигме, што је имало значајног утицаја у потоњем сукобу југословенских комуниста са међународном комунистичком организацијом (Информационом бироом) 1948...

The topic of the present study is the “socialist reconstruction” of agriculture and village after the WWII in Yugoslavia, in the “transitional period” of Yugoslav socialism, 1945-1953. The results presented in the thesis are a synthesis of a study of archival sources, published texts written by the contemporaries who decisively influenced the agrarian policy-making, the daily press, and periodicals – both specialized agricultural journals (containing articles about agriculture and cooperatives) and the “instructive” ones (published by the Ministry of agriculture, state institutions, the Party). The focal point of this research is the position of the state towards peasantry and the rural land ownership, but this topic is placed within the broader context of the overall agricultural policy of the Yugoslav state in this period. Placing of this topic in the focus of the research interest reflects the fact that, from 1945 to 1953, it was the defining of the status of peasant land ownership that constituted a major challenge for the Party and the Party-run state. The search for an appropriate approach to resolving this issue caused turbulences in the ownership structure. Consequently, this triggered problems in the government’s efforts to improve agricultural production, still depending, to the largest extent, on individual producers, whose fate had been under permanent reassessment during the entire period. The paper presents a theoretical, ideological, institutional and regulatory background of the agricultural policy, which was essentially determined by the concept of the “alliance between the workers and the peasants”, by the Marxist-Leninist view of the class struggle in the countryside, by the specific understanding of the place and role of agriculture in the planned economy, and by the concepts the Yugoslav Communists formulated in terms of property-to-land relations, which were strongly influenced by historical heritage and experience of the WWII, during which the peasantry sided massively with the National Liberation Movement. The agrarian policy of the Yugoslav state was the convergence of all these factors, and from the very beginning it showed its uniqueness within the Marxist-Leninist paradigm. This fact had a significant impact in the conflict with the Yugoslav Communist and International Communist Organisation (Information Bureau), in 1948...