Mukogingivalne anomalije se ispoljavaju kao posledica anatomo-morfoloških nepravilnosti u mukogingivalnom kompleksu parodontalnih tkiva i predstavljaju odstupanje od normalne dimenzije i morfologije u međusobnom odnosu gingive i alveolarne mukoze, a takođe mogu biti povezane i sa deformitetima alveolarne kosti. S obzirom na veliku učestalost u humanoj populaciji, one predstavljaju značajan socioepidemiološki problem. Gingivalna recesija predstavlja najčešću mukogingivalnu anomaliju i nastaje usled morfoloških nepravilnosti u mukogingivalnom kompleksu. Gingivalna recesija ima uticaj na nastanak i prognozu parodontopatije i ukoliko se ne leči može da dovede do gubitka zuba. Odlikuje se gubitkom mekih i čvrstih tkiva u mukogingivalnom regionu, što dovodi do povećane osetljivosti eksponiranog korena zuba na nadražaje i nepovoljnog estetskog izgleda. Terapija gingivalne recesije je hirurška. Realan cilj terapije gingivalne recesije jeste kompletno, predvidivo i u značajnom periodu vremena s...tabilno prekrivanje površine korena zuba. U hirurškom lečenju gingivalne recesije gornjih zuba najčešće korišćena terapijska metoda je transplantat vezivnog tkiva u kombinaciji sa koronarno pomerenim režnjem i vertikalnim relaksacijama, koji predstavalja “zlatni standard”. Nove terapijske procedure u lečenju gingivalnih recesija podrazumevaju koncept tkivnog inžinjeringa, odnosno aktivne regeneracije. Korišćenje specifičnih faktora rasta zauzima centralno mesto u konceptu aktivne regeneracije. Faktori rasta su polipeptidni bioaktivni molekuli sa usko specijalizovanim ulogama u iniciranju i kontroli procesa tkivne reparacije i regeneracije. Jedna od najuspešnijih metoda koja se koristi u tretmanu gingivalnih recesija podrazumeva upotrebu membrane od fibrina bogatim trombocitima i leukocitima (L-PRF) i predstavlja autologni preparat dobijen centrifugiranjem krvi pacijenta. L –PRF je sazdan od matriksa autolognog fibrina u koji su ugrađene velike količine trombocita, skoro svih faktora rasta i leukocita. Zahvaljujući kompleksnoj arhitekturi i mehaničkim svojstvima mrežice razlikuje se od svih ostalih koncenrata trombocita, ima ulogu da stimuliše periferno zarastanje kosti preko periosta, da ubrza regeneraciju i remodelovanje mekih tkiva i da se ponaša kao kompetitivna barijera koja će da onemogući kolonizaciju nepoželjnih tkiva na mestu hiruške rane. U studiju je uključeno 20 pacijenata Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Kriterijumi za uključivanje u studiju bili su bilateralno prisusutvo izolovanih gingivalnih recesija klase I ili II po Miller-u na kaninusima ili premolarima gornje vilice. Primenjen je metod podeljenih usta (“split mouth”). Metodom slučajnog izbora, kod svakog ispitanika, nezavisno od grupe u kojoj pripada je određeno koja će strana (leva ili desna) predstavljati eksperimentalnu, a koja kontrolnu grupu. Eksperimentalnu grupu (PRF grupu) je činilo 20 pacijenata, odnosno 20 gingivalnih recesija (jedne polovine vilice) na kojima je urađena hirurška terapija koronarno pomerenog režnja u kombinaciji sa PRF membranom. Konrolnu grupu (TVT grupu) je činilo istih 20 pacijenata tj. 20 gingivalnih recesija (suprotne polovine vilice) kod kojih je primenjena terapija koronarno pomerenog režnja sa transplantatom vezivnog tkiva sa periostom (TVT). Klinički parametri, kao što su vertikalna dimenzija gingivalne recesije (VDR), širina keratinizovane gingive (KG), nivo pripojnog epitela (NPE), gingivalni indeks (GI) i plak indeks (PI) evaluirani su pre terapije, šest meseci i dvanaest meseci nakon hirurške intervencije. Objektiviziranje postoperativnog procesa zarastanja vršeno je jednu, dve i tri nedelje nakon hirurške intervencije, pomoću indeksa tkivnog zarastanja (ITZ). Uočeno je statistički značajno poboljšanje svih ispitivanih parametara (VDR, ŠKG, NPE) i u eksperimantalnoj i u kliničkoj grupi, šest i dvanaest meseci nakon hirurške intervencije, u odnosu na preoperativni nivo. Međugrupnim poređenjem dobijena je statistički značajna razlika u širini keratinizovane gingive u korist eksperimentalne grupe, dok ostali parametri nisu pokazali statističku značajnost. Indeks tkivnog zarastanja, gingivalni indeks i plak indeks pokazuju povoljne, statistički značajne rezultate u obe grupe u odnosu na stanje pre intervencije. U terapiji gingivalnih recesija gornjih zuba obe procedure su dovele do statistički značajnog poboljšanja svih kliničkih parametara koji karakterišu gingivalnu recesiju, ali primenom PRF-a postiže se statistički značajno proširenje zone keratinizovane gingive i stabilan rezultat u periodu od jedne godine. Korišćenjem fibrina bogatim trombocitima i leukocitima izbegava se sekundarno operativno polje, smanjuje mogućnost komplikacija na donor mestu i obezbeđuje komforniji oporavak pacijenta. Navedene činjenice favorizuju primenu koronarno pomerenog režnja sa fibrinom obogaćenim trombocitima u terapiji gingivalnih recesija gornjih zuba, u odnosu na primenu koronarno pomerenog režnja u kombinaciji sa transplantatom vezivnog tkiva.
Faculty:
Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Стоматолошки факултет, Панчево
