Dentalni status i potrebe za protetskim zbrinjavanjem adolescenata u urbanoj sredini

Abstract

UVOD: Adolescenti spadaju u izrazito osetljive populacione grupacije u okviru medicinske i stomatološke zdravstvene zaštite. Od posebnog je znacaja, stoga obracanje pažnje na edukaciju, prevenciju i ranu terapiju oboljenja usne duplje. Gubitak stalnih zuba u ranom periodu života predstavlja problem zbog funkcionalnih ogranicenja koja nastaju, kao i zbog mogucnosti terapije koja treba da nadomesti gubitak zuba. Terapija gubitka stalnih zuba se sprovodi na dva nacina: protetski i kada je moguce ortodontski. Oba modaliteta pomenutih vidova stomatološke zdravstvene zaštite nisu obezbeena u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, vec se naplacuju iz sopstvenog džepa, bez obzira na godine ispitanika. Ovo znacajno utice na broj ispitanika koji su sanirani jednim od ova dva modaliteta terapije. CILJ: Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi stanje dentalnog statusa adolescenata, notira broj ispitanika sa izvaenim stalnim zubima i utvrdi koliko ispitanika ima normativnu potrebu za protetskim zbrinjavanjem. Predmet istraživanja podrazumevao je utvrivanje determinanti od znacaja za oralno zdravlje i potrebu za protetskim zbrinjavanjem. METOD: Istraživanje je sprovedeno u dve srednje škole na teritoriji Beograda i Panceva u periodu maj-jun 2015. godine, a ukupan broj ispitanika je bio 509. Za potrebe ove studije, izabrani su ispitanici prosecnog uzrasta 15 i 16 godina. Podaci su prikupljeni putem intervjua - ankete koju su ispitanici sami popunjavali i klinickog pregleda realizovanog od strane dva kalibrisana istraživaca. Podaci koji su dobijeni na osnovu intervjua podeljeni su u više grupa prema parametrima koji su ispitivani: sociodemografske karakteristike, oralnohigijenske navike, dentalni status i potrebe za protetskim zbrinjavanjem, dijetetske navike, zdravstvene navike, licni doživljaj pojedinca o uspešnosti, stavovi o zdravlju i OIDP upitnik (koji se bavi uticajem stanja u usnoj duplji na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života). REZULTATI: Rezultati istraživanja nakon sprovedene statisticke obrade podataka su ukazali da je 21,9% ispitanika izvadio bar jedan stalni zub a da 16,2% njih ima normativnu potrebu za protetskim zbrinjavanjem. Takoe, uocena je statisticki znacajna razlika izmeu polova kada je ispitivana potreba za protetskim zbrinjavanjem, pa tako devojcice imaju vecu potrebu od decaka za izradom protetske nadoknade. Gotovo polovina ispitanika, koja je imala potrebu za protetskom nadoknadom, kao razlog zbog koga nadoknada nije uraena navela je nedostatak informacija o važnosti iste (47,8% ispitanika). Najznacajnija determinanta, meutim, koja utice na procenat ispitanika koji su izvadili zub, a nije im uraena nadoknada kao i na samu potrebu za zbrinjavanjem jeste nejednakost u zdravlju odnosno socioekonomski status. Od ostalih determinanti, oralnohigijenske navike imaju uticaj na razloge zbog kojih su ispitanici vadili zube. Rezultati su dalje ukazali da ispitanici imaju dobre higijenske navike i pozitivne stavove i ponašanja kako u odnosu na opšte tako i na oralno zdravlje. Znanje, stavovi i ponašanje adolescenata kao i higijenske navike mogu uticati na potrebe adolescenata za protetskim zbrinjavanjem. ZAKLJUCAK: Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja, može se zakljuciti da postoji visok procenat ispitanika koji su u adolescentskom periodu izvadili stalni zub ali i da postoji velika normativna potreba za protetskim zbrinjavanjem ispitivane populacije. Nesumnjivo je da se dentalni status adolescenata može menjati odnosno poboljšati kontinuiranim radom na unapreenju znanja i pozitivnih navika, stavova i ponašanja vezanim za oralno zdravlje, ukoliko vec nije moguce delovati na sociodemografske karakteristike (primanja, poreklo, mesto življenja, obrazovanje roditelja). Ono na šta posebno možemo uticati je pozitivno okruženje i podrška unapreenju opšteg pa i oralnog zdravlja, pre svega u oblasti sistema zdravstvene zaštite ali i u porodici, školi, mestima gde se mladi druže, provode slobodno vreme. Ovakav pristup zahteva relevantnu zdravstvenu politiku u oblasti oralnog zdravlja stanovništva, odnosno kontinuirane promotivne, preventivne javno zdravstvene programe i intervencije, ali i adekvatnu dostupnost neophodnih terapijskih procedura u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. Podrška ostalih sektora van sektora zdravstva (obrazovanje, socijalna zaštita, lokalna samouprava, privreda, mediji, nevladin sektor) u unapreenju kvaliteta života i dostupnosti adekvatnih zdravstvenih izbora kroz multisektorski i multidisciplinarni pristup nije od manjeg znacaja.