U ovom radu ispitivana je uloga individualnih i situacionih faktora u predviđanju obrazaca kognitivne obrade i socijalno anksioznog doživljaja. U cilju provere pretpostavki Medijacionog modela socijalne anksioznosti, osmišljena su dva eksperimenta. Uzorke istraživanja činili su studenti I i II godine psihologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (N = 78) i Nišu (N = 121). U oba istraživanja primenjeni su isti instrumenti (FNE-B, BDI-II, UOP, DPT, IFRT, SPCQ, STAI-S), a njihova realizacija odvijala se u dve faze. Nekoliko nedelja nakon procena sociodemografskih karakteristika, straha od negativne evaluacije, kao i osobina ličnosti i depresivnosti, usledio je eksperimentalni deo. On se sastojao od indukcije potencijalne socijalne pretnje (BSTM procedura – prvi eksperiment), kao i od indukcije aktuelne društvene opasnosti kombinovane sa tri vrste neverbalnih povratnih informacija (negativna, pozitivna i neutralna) datih od strane profesora (STIP procedura – drugi eksperiment). Dodeljivan...je ispitanika određenom nivou situacione provokacije bilo je randomizirano. Po završetku BSTM i STIP procedura, ispitanici su pristupili izvršenju kognitivnih zadataka na kompjuteru (procena pristrasnosti u pažnji i memoriji), kao i popunjavanju upitnika za procenu pristrasnosti u rasuđivanju i stanja afekata. Rezultati prvog eksperimenta pokazuju da situacija nema samostalne i značajne efekte na pojavu pristrasnosti u pažnji i memoriji. Međutim, taj efekat je značajan za pojavu negativnih pristrasnosti u rasuđivanju i socijalno anksiozne reakcije. Blokiranje, Borba i depresivnost povezuju se sa pristrasnostima u pažnji prema stimulusima odeđene kategorije, ali efekti poslednje dve varijable zavise od situacije. Borba je u sadejstvu sa situacijom prilikom određenja prosečnog broja negativnih reči. Depresivnost, BIS, Blokiranje i situacija predstavljaju značajne korelate percepcije društvene opasnosti. Detektovani su i značajni efekti interreagovanja BIS-a i situacije na procenu uznemirenosti, kao i Blokiranja i uslova manipulacije na istu. Za predikciju socijalno anksioznog iskustva izdvajaju se BIS, BAS i depresivnost, kao i društveni seting. Međutim, zabeleženo je odsustvo značajnih interakcija između individualnih i situacionih činilaca u određenju stanja socijalne anksioznosti. Nalazi medijacione analize upućuju na izostanak posredničke uloge kognitivnih pristrasnosti u odnosu između osobina ličnosti i trenutnog nivoa socijalne anksioznosti. Generalno, ne postoje značajni efekti evalucije profesora na pojavu kognitivnih pristrasnosti i socijalno anksioznih manifestacija. BIS i Blokiranje imaju samostalne efekte na različite indikatore pristrasnosti u pažnji. BAS i Borba takođe ostvaruju vezu sa pomenutim domenom ličnosti, ali njihovo dejstvo zavisi od nivoa situacione manipulacije. Blokiranje se pokazuje bitnim za određenje negativne pristrasnosti u memoriji tek u sadejstvu sa društvenim događajima. BIS, Blokiranje i Bežanje su, nakon kontrole efekata situacije, značajno povezani sa negativnim pristrasnostima u rasuđivanju, dok efekti BAS-a zavise od uslova provokacije. Porast u BIS-u, Blokiranju, Bežanju i depresivnosti predstavlja ličnosnu osnovu za javljanje specifične kognitivno-afektivne reakcije na socijalne stimuluse straha. I u drugom eksperimentu efekti osobina ličnosti na doživljaj socijalne anksioznosti ne zavise od situacionog konteksta. Rezultati medijacione analize idu u prilog potpunom posredničkom efektu procene verovatnoće pojave nepoželjnih društvenih dešavanja u relaciji BIS-a, Bežanja i Blokiranja, s jedne strane, i stanja socijalne anskioznosti, s druge, ali samo u uslovu sa pozitivnim i neutralnim socijalnim evaluacijama. Dakle, nalazi potvrđuju efikasnost ekperimentalnih manipulacija u izazivanju potencijalne i stvarne pretnje samopoštovanju u društvenom kontekstu. Iako ti efekti nisu toliko uočljivi u svim ispitivanim domenima, ipak se može reći da je uspešno isprovocirana određena kognitivno-afektivna reakcija. Međutim, bez obzira na to što je u prvom eksperimentu situacija doživljena kao potencijalno ugrožavajuća, kognitivne pristrasnosti nisu ostvarile medijatorske efekte u relaciji osobina ličnosti i socijalno anksioznog odgovora, što nije u skladu sa MMSA-om. U drugom eksperimentu zabeleženi su posrednički efekti između pojedinih varijabli, te su samim tim delimično potvrđene pretpostavke MMSA. Dakle, dobijeni podaci jednim delom podržavaju medijatorski i moderatorski pristup u ispitivanju trijade osoba, situacija i ponašanje.
