Show simple item record

Analysis of risk factors for suicidal behavior within affective and schizophrenic disorders

dc.contributor.advisorНенадовић, Милутин М.
dc.creatorСтанојевић, Албина А.
dc.date.accessioned2016-09-23T12:02:15Z
dc.date.available2016-09-23T12:02:15Z
dc.date.available2020-07-04T13:46:33Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.urieteze.pr.ac.rssr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6581
dc.description.abstractУвод: Ментални поремећаји и обољења су највећи фактори ризика за суицидалност. Афективни поремећаји и схизофренија као психијатријски ентитети су најфрекфентнији ризико фактори суицидалног понашања. Ризик за суицид се може предвидети утврђивањем фактора ризика и процене суицидалности индивидуе. Податак о хередитету и ранијим покушајима самоубиства су битни за психијатра у предикцији суицида. Циљ: Основни циљ овог истраживања је да се процени суицидални ризик код хоспитализованих пацијената са афективним поремећајем и схизофренијом, а добијени резултати доведу у везу са њиховим демографским карактеристикама. Утврдиће се и постојање позитивне корелације тежине клиничке слике и утврђене висине суицидалног ризика. Методе: Истраживањем је обухваћено 180 пацијената. Експерименталну групу чини 120 пацијената са афективним поремећајима (рекурентни депресивни и афективни поремећаји), а контролна група је 60 схизофрених пацијената. Инструменти коришћени у овом истраживању су : структурисани психијатријски интервју, скала за процену тежине клиничке слике схизофреније и скала за процену тежине депресије, и Колумбијска скала процене озбиљности суицида. Добијени подаци су обрађени стандардним статистичким методама. Коришћена је и мултифакторијална анализа за одређивање фактора – варијабли које су означене као предиктори суицида. Резултати: Суицидална идеација мерена валидном рејтинг скалом C-SSRS утврђена је код 155 испитаника или у 86,1% укупног узорка. Истраживањем је потврђен статистички значајно већи број покушаја самоубиства код жена у односу на мушкарце у експерименталној групи (п<0.05). Суицидално понашање је чешће код испитаника млађе животне доби (χ2=6.295, п<0.05) а њих 60% показују суицидално понашање ако се млађи испитаници посматрају као посебна категорија. Заључак: Испитаници са повишеним суицидалним понашањем су женског пола млађе животне доби, имали су претходне покушаје суицида и они за које постоје подаци о суициду у породици. Суицидално понашање је чешће и већег интезитета код испитаника са афективним поремећајима поређено са схизофреним.sr
dc.language.isosccsr
dc.publisherУниверзитет у Приштини (Косовска Митровица), Медицински факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Приштини [Косовска Митровица]sr
dc.subjectСуицидално понашањеsr
dc.subjectфактори ризика за суицидsr
dc.subjectафективни поремећајиsr
dc.subjectсуицидално понашање код схизофренихsr
dc.titleАнализа фактора ризика за суицидално понашање код афективних и схизофрених поремећајаsr
dc.title.alternativeAnalysis of risk factors for suicidal behavior within affective and schizophrenic disorderssr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractNenadović, Milutin M.; Stanojević, Albina A.; Analiza faktora rizika za suicidalno ponašanje kod afektivnih i shizofrenih poremećaja;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60609/albina_stanojevic_dd.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record