Екосистем (вода,земљиште,ваздух,биљке) је све више загађен бројним загађујућим материјама. Неки делови екосистема се у многоме разликују од природног облика,многи су постали депоније индустријског отпада,продуката сагоревања,многобројних испирања,синтетичких и других елемената и једињења. Важан процес који се данас одвија у екосистему је загађење које углавном настаје гдеградацијом отпадних супстанци. Најчешћи вид загађења екосистема су хемијске супстанце (неорганског и органског порекла)међу којима посебно место заузима тешки метали.
Загађење подразумева присуство хемијских,физичких и биолошких агенаса изнад органичених вредности у облику мање или више потојаних система
Загађење екосистема тешким металима наметнуло је потребу за праћењем и одређивањем садржаја олова,кадмијума и цинка у води,земљишту,ваздуху и биљкама. Са аналитичке тачке гледишта,избор методе свео се на потенциометријску стрипинг анализу као врло осетљиву и за рад једноставно и јефтину технику.
Основни циљ овог ...рада била су истраживања у правцу дефинисања: услова истовременог одређивања олова,кадмијума и цинка применом потенциометријске стрипинг анализе; потенцијала издвајања за различите вредности Ph; методологије узроковања и припреме узорака,до форме јединственог погодног за истовремену потенциометријску стрипинг анализу без обзира на порекло и агрегатно стање испитиваног материјала; начина примене потенциометријске стрипинг анализе за одређивање олова,кадмијума и цинка до граница детекције у узорцима из различитих делова екосистема.
Прелиминарним испитивањима утврђени су оптимални услови за истовремено одређивање олова,кадмијума и цинка.Закључено је да поред обраде узорака на одређивања највећи утицај има: потенцијал издвајања, pH, време издвајања елемената из раствора,брзина мешања раствора и дебљина слоја живе на радној електроди. Појединачна одређивања метала, у модел растворима,остварена су за садржаје од 2-2500 ug dm -3 опсегу грешке од 2-8 %.За истовремена одређивања сва три метала ,за садржаје од 20-50 ug dm-3,,грешка одређивања је била у опсегу од 2-5 %.
Код истовременог одређивања олова,кадмијума и цинка у узорцима различитих вода (површинских и подземних) резултати су у оквирима грешке:4-6 % за олово и 6-7 % за кадмијум.За садржај цинка од 150-200 ug dm-3 грешка одређивања је била ±2 %.Резултати истовременог одређивања метала у узорцима земљишта су показали репродуктивност за олово,кадмијум и цинк око 8 %, док је за садржаје кадмијума мање од 5 ug dm-3репродуктивност била већа од 13 %.Нађени саржај олова, кадмијума и цинка у седиментима ваздуха, одређивани појединачно и истовремено применом потенциометријске стрипинг анализе, су биле у границама тачности од ±2 %.
Репродуктивност резултата истовременог одређивања олова,кадмијума и цинка у узорцима биљака је:10-13 % за олово,10-14 % за кадмијум и 8-9 % за цинк у зависности од садржаја испитиваних елемената,када се ради о биомаси природних травњака.
Приказани су и резултати испитивања способности биљака (биљке акумулатори) да накупљају тешке метале током периода раста као и примена истих у смањењу загађења вода и земљишта.Одабране су две врсте биљака:Armeria maritime и бела врба. Успешност примене ових биљака утврђена је мерењем садржаја олова,кадмијума и цинка, пре и након процеса сорпције,у сувој материји биљака.Резултати овог истраживања су показали да Armeria maritime може да накупи и до 1,8 % олова из земљишта када су садржаји мањи од 20 ug/kg. Бела врба,из вода,може да уклони и до : 30,3 % oлова,53,4 % кадмијума и 3,9 % цинка.
Резултати ове дисертације омогућују да се у аналитичкој и еколошкој пракси,у условима загађености посебно тешким металима,једноставно,јефтино и брзо утврди њихово присуство и садржај, а дефинисан је и јединствен начин елиминације тешких метала применом биљака акумулатора.
Faculty:
Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Факултет техничких наука
