U najširem smislu, ova disertacija bavi se analizom društvenih implikacija prakse asistirane reprodukcije, sa fokusom na pitanjima, problemima i dilemama koje asistirana reprodukcija nameće u domenu (re)definisanja socioloških pojmova porodice i roditeljstva. U uvodnom poglavlju disertacije predočen je kontekst „tehnološko - reproduktivne revolucije“ kao širi eksplanatorni okvir za razumevanje razvoja osnovnih metoda asistirane reprodukcije - veštačke oplodnje, in vitro oplodnje i surogat materinstva - uz detaljnu analizu njihovih brojnih aspekata i načina funkcionisanja. Ovo poglavlje takođe odlikuje prikaz različitih definicija porodice sa ciljem ukazivanja na savremeni pluralitet porodičnih formi i obrazaca prakse roditeljstva. Poslednji deo uvodnog poglavlja fokusira se na analizu biosocijalnih inovacija u porodici koje su rezultat prakse asistirane reprodukcije. Drugo poglavlje disertacije posvećeno je antropološkoj analizi asistirane reprodukcije i problematici podrivanja veze iz...među prirode i kulture u srodstvu koja je posledica prakse asistirane reprodukcije. Najpre je analiziran klasični antropološki koncept srodstva, sa naglaskom na sisteme značenja i gradivne elemente koncepta srodstva. U narednom delu predočena je višedecenijska debata na temu (ne)znanja o činjenicama fiziološkog očinstva, poznatija kao debata o „devičanskom porođaju“, u okviru koje je ukazano na značaj modela bioloških „životnih činjenica“ u istoriji antropologije. Zatim su predočene implikacije prakse asistirane reprodukcije po antropološku analizu srodstva, u vidu koncepta „asistiranog srodstva“. Poslednji deo drugog poglavlja disertacije posvećen je analizi prakse surogat materinstva u kontekstu antropološke etologije. Treće poglavlje disertacije posvećeno je analizi pravnog i etičkog aspekta asistirane reprodukcije, sa naglaskom na dva dominantna teorijska pristupa koji služe kao „smernice“ pri oblikovanju javne politike i pravnih „strategija“ u oblasti asistirane reprodukcije: pristup utemeljen na konceptu prokreativne slobode i pristup utemeljen na antikomodifikacionoj doktrini. Navedeni teorijski pristupi ujedno svedoče o različitim stanovištima na temu etike asistirane reprodukcije i različitom opsegu i interpretaciji reproduktivne autonomije individua. U najširem smislu, koncept prokreativne slobode i antikomodifikaciona doktrina eksplicitno ukazuju na suprotstavljena stanovišta na temu odnosa ljudi prema sopstvenom genetskom materijalu, poimanja stvaranja porodičnih veza i uloge tržišta u domenu porodice. U četvrtom poglavlju disertacije dat je prikazan feminističkog diskursa na temu neplodnosti i asistirane reprodukcije. Predstavljena su teorijska stanovišta pristalica „feminizma otpora“ i „feminizma prihvatanja“ kao dve suprotstavljene feminističke struje mišljenja o praksi asistirane reprodukcije. Posebna pažnja posvećena je feminističkoj analizi komodifikacije reproduktivnog rada žena u vidu prodaje nezrelih jajnih ćelija (oocita) i iznajmljivanja reproduktivnih kapaciteta žena u vidu komercijalnog surogat materinstva. Peto poglavlje disertacije posvećeno je analizi sociokulturnih obeležja prakse neplodnosti i asistirane reprodukcije u kontekstu zapadnih, evropskih i ne-zapadnih zemalja. U kontekstu Sjedinjenih Američkih Država analiziran je koncept „stratifikovane reprodukcije“ i praksa „institucionalizovanog rasizma“ koji zajedno determinišu nejednak pristup biotehnološkim tretmanima lečenja neplodnosti. Posebna pažnja posvećena je analizi prakse asistirane reprodukcije u kontekstu zemalja Evrope, kao i fenomenu „reproduktivnog turizma“ kao svedočanstvu novog transnacionalnog obrasca (asistirane) reprodukcije. U poslednjem delu petog poglavlja predočen je sociokulturni kontekst „prijema“ asistirane reprodukcije u odabranim ne-zapadnim zemljama (Izraelu, Egiptu, Libanu, Iranu, Kini i Indiji), uz isticanje načina na koje lokalni faktori, bilo oni kulturalni, društveni, ekonomski ili politički, oblikuju i često ograničavaju načine na koje se zapadnjačke biomedicinske tehnologije nude i upotrebljavaju od strane ne-zapadnih subjekata. U zaključku je u najširem smislu ukazano na potrebu i važnost interdisciplinarne perspektive proučavanja i razumevanja savremenih društvenih tranformacija u kontekstu asistirane reprodukcije, kao načina unapređenja samog sociološkog znanja u ovoj oblasti proučavanja. Na osnovu prethodno iznete analize dominantnih koncepata o neplodnosti i asistiranoj reprodukciji takođe je ukažano na mogućnosti integracije novih pojmova i kategorija generisanih asistiranom reprodukcijom sa tradicionalnim sociološkim konceptima o porodici i roditeljstvu.
