Успешност усвајања картографских садржаја и перцептивне способности ученика млађих разреда основне школе
The succes of adopting cartographic contents and perceptive abilities of students in primary school from first to fourth grade
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Ова докторка дисертација представља покушај да се превазиђу уочени недостаци у наставној пракси.Они се огледају у лошим резултатима ученика у области картографских садржала о оквиру наставе природе и друштва. Ученици ове садржаје веома те+шко усвајају , најчешће механички и без разумеваља. Разлози овоме су недовољан број часова за реализацију и неадекватан поступак обраде ових садржаја. Циљ истраживања је био утврђивање ефеката примене активних метода наставе при обради картографских садржаја на усвојена знања и у односу на перцептивне и спацијалне способности ученика. За реализацију циља изведен је експеримент са паралелним групама. Интевернишућа варијабла у експерименталној групи била је активна настава. Контролна група је радила на традиционалан начин. Постигнућа ученика у области знања након деловања експерименталног фактора утврђени су тестирањем посебно припремњеним тестом знања. Постигнућа у области перцептивних способности утврђена су одговарајућим тестовима способности.Прво те...стирање је спроведено по завршетку експерименталног наставног рада. Извршено је и ретестирање ради утврђивања квалитета и трајности знања и способности. Тест знања садржао је 18 питања и задатака конципираних у 6 група од по 3 задатка. Свака група еквивалетна је једном од нивоа знања које је дефинисао Блум у таксономији наставних циљева за когнитивно подручје. Тестирање порцептивних способности учаника обављено је тестом перцептивног процесуирања IT-1 из батерија KOG-3и тестом специјалних способности KBT из батерије KOG 2. Истраживање је спроведено на узорку од 210 испитаника. Узорак су чинили ученици трећег разреда основних школа школске 2013/14. године у општинама Књажевац и Зајечар. Ово је случајни узорак, случајно изабрани подскуп укупне популације ученика трећих разреда основне школе у Србији. Узорак је пригодан јер је формиран избором тренутно доступних ученика. Узорак ученика је посматран са неколико аспекта. Посматрана су постигнућа на тестовима у оквиру формираних група према општем успеху у школи и према успеху из предмета Природа и друштва. Такође су разматрана постигнућа према полу испитаника и према месту у коме похађају наставу. Статистичке технике које су коришћене за обраду података су t-test, F- test и техника корелације. Најважнији закључци који проистичу из резултата истраживања су следећи:Примена активне методе у настави приликом реализације картографских садржаја довела је до квалитетнијих и трајних знања. Уочено је да ученици код којих је реализована активна настава значајно успешније, лакше и брже решавају задатке на тесту знања и на ретестирању. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог пола, мада смо очекивали бољи успех код мушкараца с обзиром на теоријске претпоставке о успешности у перцептивним и спацијалним способностима, што се може приписати узрасним каратеристикама ученика. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог места становања, мада смо очекивали бољи успех ученика са села с обзиром на то да су више упућена на природно окружење, што приписујемо подједнакој организованости наставе. Постоје статистички значајне корелације између успеха ученика и њихових постигнућа на тестовима знања и тестовима способности. Исте релације постоје између успеха у школи и времена потребног за решавање наведених тестова.