Успешност усвајања картографских садржаја и перцептивне способности ученика млађих разреда основне школе
The succes of adopting cartographic contents and perceptive abilities of students in primary school from first to fourth grade
Metadata
Show full item recordAbstract
Ова докторка дисертација представља покушај да се превазиђу уочени недостаци у наставној пракси.Они се огледају у лошим резултатима ученика у области картографских садржала о оквиру наставе природе и друштва. Ученици ове садржаје веома те+шко усвајају , најчешће механички и без разумеваља. Разлози овоме су недовољан број часова за реализацију и неадекватан поступак обраде ових садржаја. Циљ истраживања је био утврђивање ефеката примене активних метода наставе при обради картографских садржаја на усвојена знања и у односу на перцептивне и спацијалне способности ученика. За реализацију циља изведен је експеримент са паралелним групама. Интевернишућа варијабла у експерименталној групи била је активна настава. Контролна група је радила на традиционалан начин. Постигнућа ученика у области знања након деловања експерименталног фактора утврђени су тестирањем посебно припремњеним тестом знања. Постигнућа у области перцептивних способности утврђена су одговарајућим тестовима способности.Прво те...стирање је спроведено по завршетку експерименталног наставног рада. Извршено је и ретестирање ради утврђивања квалитета и трајности знања и способности. Тест знања садржао је 18 питања и задатака конципираних у 6 група од по 3 задатка. Свака група еквивалетна је једном од нивоа знања које је дефинисао Блум у таксономији наставних циљева за когнитивно подручје. Тестирање порцептивних способности учаника обављено је тестом перцептивног процесуирања IT-1 из батерија KOG-3и тестом специјалних способности KBT из батерије KOG 2. Истраживање је спроведено на узорку од 210 испитаника. Узорак су чинили ученици трећег разреда основних школа школске 2013/14. године у општинама Књажевац и Зајечар. Ово је случајни узорак, случајно изабрани подскуп укупне популације ученика трећих разреда основне школе у Србији. Узорак је пригодан јер је формиран избором тренутно доступних ученика. Узорак ученика је посматран са неколико аспекта. Посматрана су постигнућа на тестовима у оквиру формираних група према општем успеху у школи и према успеху из предмета Природа и друштва. Такође су разматрана постигнућа према полу испитаника и према месту у коме похађају наставу. Статистичке технике које су коришћене за обраду података су t-test, F- test и техника корелације. Најважнији закључци који проистичу из резултата истраживања су следећи:Примена активне методе у настави приликом реализације картографских садржаја довела је до квалитетнијих и трајних знања. Уочено је да ученици код којих је реализована активна настава значајно успешније, лакше и брже решавају задатке на тесту знања и на ретестирању. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог пола, мада смо очекивали бољи успех код мушкараца с обзиром на теоријске претпоставке о успешности у перцептивним и спацијалним способностима, што се може приписати узрасним каратеристикама ученика. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог места становања, мада смо очекивали бољи успех ученика са села с обзиром на то да су више упућена на природно окружење, што приписујемо подједнакој организованости наставе. Постоје статистички значајне корелације између успеха ученика и њихових постигнућа на тестовима знања и тестовима способности. Исте релације постоје између успеха у школи и времена потребног за решавање наведених тестова.