Називи за кућу и њене делове у енглеском и српском језику (Лексичка контрастивна анализа)

Abstract

Дисертација Називи за кућу и њене делове у енглеском и српском језику (Лексичка контрастивна анализа) припада домену контрастивне (лексичке) семантике будући да се бави поређењем дела лексичко-семантичког система двају језика, савременог енглеског и савременог српског језика, са циљем да утврди њихове сличности и разлике. Њен предмет, прецизније речено, јесу системска значења оних именичких лексема из двају језика које конституишу мерономију куће ― лексичко поље хијерархијске структуре засновано на семантичком односу меронимије или односу део–целина, са лексемом house / кућа као глобалним холонимом.С обзиром на то да у релевантним научним дисциплинама још увек нема општег консензуса ни када је реч о тумачењу самих појмова ‘део’ и ‘целина’, ни када је реч о одређивању њиховог међусобног односа, велики део овог истраживања посвећен је утврђивању тумачења појмова ‘кућа као целина’ и ‘део куће’; добијени резултати показују да се ‘кућа као целина’ не тумачи само као „главна зграда” на имању, са својим структурним, просторним и системским деловима, већ да се она, у ствари, протеже до граница читавог имања обухватајући уједно и све његове садржаје. Ипак, како ће резултати још показати, у прототипској структури категорије ДЕЛОВИ КУЋЕ садржаји имања изван „главне зграде” углавном ће имати статус маргиналних чланова, док ће се као најбољи представници ове категорије издвојити сегментални (како структурни, тако и просторни) делови самог објекта.Поред поменутих лексема house и кућа, као и њихових најближих синонима home и дом, називи за типичније, репрезентативније делове куће били су уједно и они представници лексичког поља кућа и њени делови који ће у раду бити подвргнути семантичкој анализи и контрастирању. Како би резултати самог контрастирања били што објективнији, у раду се примењује независна контрастивна анализа, тј. облик контрастивне методе у ком се оба језика третирају равноправно; контрастивни поступак се, стога, одвијао у три основне фазе: (а) семантички опис чланова лексичког поља из сваког језика посебно; (б) успостављање компарабилности; (в) само поређење. Добијени резултати показују велику сличност између двају језика када су путеви семантичког развоја анализираних лексема у питању; мотивацију за своје семантичко ширење лексеме су притом најчешће проналазиле у функцији означеног ентитета и његовој позицији у склопу целине.