Утврђена хеленизована насеља на југоисточном Јадрану од 4. века старе ере до римских освајања - аспекти друштвених и економских промена у палеобалканским заједницама

Abstract

Предмет истраживања у представљеној дисертацији су социо – економски односи у друштвеним заједницама млађег гвозденог доба југоисточног јадранског приморја и блиског залеђа, односно аспекти друштвених и економских промена у односу на време старијег гвозденог доба које се могу идентификовати на основу археолошких налаза узетих у разматрање са археолошких локалитета на простору од реке Неретве до Валонског залива, а чији упечатљив знак представља појава такозваних „хеленизованих“ утврђених насеља углавном током последња четири века старе ере непосредно пред римска освајања Балканског полуострва. Истраживање полази од хипотезе да присуство знатно веће количине „хеленизоване“ материјалне културе од 4. века старе ере у утврђеним насељима југоисточног Јадрана (такозвана „хеленистичка“ архитектура, импорти из различитих медитеранских производних центара, и предмети домаћег порекла и мешаних стилских карактеристика – новац, керамичке посуде, накит и сл.), представља знак социо – економских промена у односу на старије гвоздено доба. Истраживачки циљ је идентификација тих промена и различитих аспеката њиховог тумачења за шта је као кључни корак одређено дефинисање теоријско – методолошких оквира истраживања. Уврежено је мишење да су друштвене заједнице у датом просторно – временском контексту, у историографији и археологији препознате као илирска племена, од 4. века старе ере под интензивнијим „утицајем“ античке грчке културе, да су еволуирала у политичко друштво и државу – такозвану „Илирску краљевину“, те да је настанак утврђених насеља индикација урбанизације и значајног развоја привреде. Након критичке анализе постојећег културно – историјског тумачења дате проблематике, у чијој су основи концепт „хеленизације“, еволуционистичко, модернистичко и формалистичко схватање културе, друштва, економије и прошлости уопште; приступајући истраживању са позиције постпроцесне археологије, аутор одбацује доминантну интерпретацију као хеленоцентричну и превазиђену...

The subject of the presented thesis is the socio – economic relations in the communities of the Late Iron Age South – eastern Adriatic and its close hinterland, and aspects of social and economic changes in regard to the Early Iron Age, that can be identified on the basis of archaeological finds taken into consideration from archaeological sites located in the area between Neretva river and the Bay of Vlorë. Distinct sign of these changes is appearance of so-called "hellenized" fortified settlements, mainly during the last four centuries BC, just before the Roman conquest of the Balkan Peninsula. The study opens with the hypothesis that the presence of a large amount of "hellenized" material culture within fortified settlements in the South – eastern Adriatic from the 4th century BC onward (the so-called "hellenistic" architecture, imports from various Mediterranean production centres, and artefacts of domestic origin with hybrid characteristics in style – coins, ceramic pots, jewellery, etc.), is the sign of socio – economic changes in regard to the Early Iron Age. The research goal is to identify these changes and different aspects of their interpretation. The key step toward that goal is to define theoretical – methodological framework of the study. It is widely accepted opinion that the communities in a given space – time context, identified as Illyrian tribes in historiography and archaeology, were under the intense "influence" of the ancient Greek culture from the 4th century BC onward, and that they have evolved into political society and have formed the state – the so-called 'Illyrian kingdom", plus that the emergence of fortifications is indication of urbanization and rapid development of economy. Following elaborated criticism of the prevailing culture – historical interpretation of the given problematics, witch is based on the concept of "hellenization" and evolutionary, modernist and formalist understanding of culture, society, economics and history in general; with accedence to the problem from the theoretical position of post – processual archaeology, the author rejects that widely accepted and dominant interpretation as hellenocentric and obsolete...