Ефекти мађународне помоћи за развој државама Подсахарске Африке
Effects of international development assistance to Sub-Saharan Africa

Metadata
Show full item recordAbstract
Рад се бави истраживањем и анализом ефеката званичне развојне помоћи
државама Подсахарске Африке. Ауторка сарадњу у области развоја између
сиромашних подсахарских држава, и развијених држава које припадају групи
традиционалних међународних донатора, смешта у шири историјски контекст, у
којем она заправо представља само једну од фаза у односима две стране. Ова
последња фаза, фаза тзв. „постмодерног империјализма“, је поред атрибута из
претходног периода, развила и читав низ нових одлика. Позиционирање званиче
развојне помоћи афричким државама у шири историјски контекст, представља
нужан предуслов за разумевање озбиљности развојне кризе са којима се
суочавају постколонијалне афричке државе, као и улоге коју развојна помоћ има
у њеном одржавању, односно продубљивању.
Када је након завршетка Другог светског рата, уследила дезинтеграција
великих европских империја и започео процес деколонизације Африке, отпочело
је и успостављање сложене архитектуре међународне помоћи за развој. Од
успостав...љања глобалног режима помоћи, па до данас, редистрибуција помоћи за
развој се одвијала унутар граница које су исцртавали, с једне стране себични
интереси богатих држава, и, с друге стране, жеља да се афричка друштва
фундаментално трансформишу према западном моделу, што је, према схватању
донатора, представљало основни предуслов њиховог одрживог економског
развоја.
Развојна помоћ коју обезбеђују међународни донатори, никада није била
безусловна, с тим што је од почетка 1980-их година, условљавање постало
екплицитно, са циљем да се оствари свеобухватно редефинисање
фундаметалних принципа на којима су афричке државе успостављене.
Истовремено, регион Подсахарске Африке је постао регион у којем је интензитет
развојне помоћи, и у историјској али и компаративној перспективи, без
преседена.
The dissertation is researching and analysing the effects of official development
assistance (ODA) to Sub-Saharan Africa. Development cooperation between poor
African states, and developed donor countries, gathered in the Development Assistance
Committee, has been positioned within wider historical context, in which it represents
only one of the phases in the relationship between two sides. The latest phase, the
phase of the so called “postmodern imperialism”, along with some attributes inherited
from the previous stages, developed a whole range of new, distinctive features.
Positioning of ODA within the wider context, represents one of the crucial and
therefore necessary preconditions for better understanding of permanent
development crisis of the postcolonial African states, and the role of ODA in its
persistence.
Right after the end of the World War II, the process of the disintegration of the
European empires and decolonization of Africa, was followed by the establishment of
the gl...obal aid architecture. Since the establishment of the global aid regime, the
redistribution of ODA has been taking place within the boundaries drawn by the selfish
national interests of the developed countries, but also by the attempt of the
international donor community to fundamentally transform African societies in
accordance with the Western model, which is considered to be a precondition for the
sustainable economic growth and development.
Foreign aid, provided by the developed countries, was never unconditional, but
since the beginning of the 1980s, it has become explicitly conditional in order to
contribute to the fundamental re-conceptualization of the very foundations of the
African societies. At the same time, intensity of the foreign aid to Sub-Saharan Africa is,
historically and comparatively, unprecedented.