Улога сведока у откривању и доказивању кривичног дела

Abstract

Предмет дисертације је сведок и његова улога у откривању и доказивању кривичног дела. Испитивање сведока је сложена радња доказивања, којом се у кривичном поступку изводе персонални докази, односно узима исказ од лица за које је вероватно да може саопштити обавештења о кривичном делу, учиниоцу или другим чињеницама које се утврђују у поступку. Сведок може бити свако лице (нпр. дете, одрасло или старо лице, лице са одређеним психофизичким недостатком), уколико се са тим лицем може успоставити контакт, а при томе је то лице способно да истинито сведочи о чињеницама које се утврђују у кривичном поступку. Закоником о кривичном поступку Републике Србије утврђен је општи оквир вршења радње испитивања сведока, док је садржај радње одређен криминалистичким правилима и психолошким знањима. Полазећи од чињенице да се у својству сведока у кривичном поступку могу појавити различите категорије сведока, тако су и правила која треба применити у сваком конкретном случају разноврсна и бројна, и при томе захтевају посебну стручност и вештину испитивача, како би крајњи резултат испитивања – исказ био реалан и целовит.Са циљем утврђивања стварног значаја сведока и његовог исказа у поступку откривања и доказивања кривичног дела, стварања адекватних услова за испитивање сведока и утврђивања оптималног начина исптивања у оквиру осам научно-концепцијских целина, размотрен је процесни положај сведока у оквиру три основна типа кривичног поступка, појмовно је одређен сведок, размотрена је способност сведока за сведочење, анализиране поједине категорије сведока, анализирана права и дужности сведока у кривичном поступку, фазе у којима се сведок испитује, процесни ток доказивања сведоцима, посебно нови начин испитивања сведока на главном претресу, начин бележења исказа сведока, основе психологије исказа сведока и криминалистичко-тактичка правила испитивања сведока.