Евалуација употребног потенцијала паркова Београда у функцији операционализације процеса пејзажног пројектовања

Abstract

За потребе евалуације употребног потенцијала паркова Београда одабрана су четири парка: Ташмајдан, Беле воде, Вождовачки и Чубурски. Употребни потенцијал паркова је вреднован са два аспекта: просторног (анализа просторне позиционираности корисника и њихових активности) и сазнајног (вредновање паркова у односу на ставове корисника простора). За евалуацију употребног потенцијала паркова коришћени су следећи критеријуми: приступачност простора, интензитет коришћења простора, угодност простора и социјални аспект простора. Интензитет употребе паркова за одвијање различитих активности утврђен је компаративном анализом образаца коришћења паркова и временских периода у току дана, недеље и године. Добијени резултати указују да се квалитет паркова изражава кроз њихов употребни потенцијал, односно спектар људских активности које се на њима одвијају. Паркови који могу да се користе на различите начине су успешнији у односу на оне паркове који имају ограничену намену. Применом савремених технологија (техника GIS-а) формирана је база података која представља допринос разумевању и динамичком сагледавању употребе паркова, односно визуелизацији различитих структура корисника, као и облика и интензитета њихових активности у парковима. Обрасци коришћења паркова представљају базу података за формирање препорука и принципа који ће се имплементирати у процес пејзажног пројектовања паркова. Такође, установљен је модел посматрања понашања корисника и анализирања њихових потреба и очекивања, који превасходно има за циљ успостављање емпиријских сазнања о савременој употреби паркова.

Four parks are chosen for the assessment of the utilitarian capacity of Belgrade parks: Tašmajdan, Bele Vode, Voždovac and Čubura. Utilitarian capacity of the parks is assessed from two aspects: spatial (the analysis of spatial positioning of users and their activities), and cognitive (parks assessment in regard to the users’ attitudes). For the assessment of the utilitarian capacity of parks, the following criteria were used: accessibility, intensity of use, spatial comfort and social aspect of space. The intensity of parks use in relation to different activities is determined by the comparative analysis of utilization patterns and periods of time during a day, a week and a year. Obtained results indicate that the quality of parks is represented through their utilization potential, or through the variety of human activities that are occurring. Parks which can be used in various ways are more successful than the parks with limited purpose. Application of contemporary technologies (GIS) provided a database which contributes to the understanding and dynamic consideration of parks utilization, particularly to the visualization of different structures of users, as well as shapes and frequency of their activities in the parks. The patterns of parks utilization represent a database for creating recommendations and principles which are going to be implemented into the process of landscape design of the parks. In addition, a model for observing users’ behavior and analyses of their needs and expectations is created, with a primary goal for the establishment of empirical findings in regard to the contemporary park utilization.