Лексичке и граматичке опозиције у паремиолошком жанру руског и српског језика (на материјалу Даљеве и Вукове збирке народних пословица)

Abstract

Предмет ове дисертације јесте аспект заступљености лексичких и граматичких опозиција у паремиолошком жанру руског и српског језика. Лексичке и граматичке опозиције могу се исказивати помоћу корелативних лексема, на деривационом плану помоћу творбених средстава (пре свега префикса), а на синтаксичком плану кроз употребу различитих атрибута који се налазе у опозицији уз исти управни члан синтагме, исказан истом речју (добар човек – лош човек). Лексичко-семантичке и граматичке опозиције, дакле, биће сагледаване како на парадигматском, тако и на синтагматском плану. Наша тема полази од пословице као исказа који својим саставом практично обликује лексичке и граматичке опозиције, односно структурне моделе унутар којих се оне реализују. Пословице као део паремиолошког жанра егзистирају на граници између лингвистике као науке о језику и фолклористике као науке о фолклору, односно део су и једне и друге науке. Наш рад ову чињеницу ставља у центар пажње истраживања и, у мери у којој је то могуће, настојимо да разграничимо структурно-лингвистички од фолклористичког приступа проучавања пословичког жанра. Мишљења смо, наиме, да такав приступ доприноси свеобухватном схватању жанра пословица. Један од важних циљева овог рада састоји се у издвајању слоја лексичко-се-мантичких и граматичких опозиција у паремиолошком жанру руског и српског језика, у њиховом опису, анализи и класификацији с циљем да се прикажу структурне разлике између руског и српског језика на морфолошком, лексичком и синтаксичком плану, као и како се те разлике огледају у паремиолошком жанру. Такође, поред описа и анализе лексичких и граматичких опозиција у руском и српском језику понаособ, важан циљ рада огледа се у изради поредбене анализе, то јест како се користе лексичке и граматичке опозиције у описиваним језицима и какав је однос лексичких и граматичких опозиција посебно у руском језику, посебно у српском језику, као и на поредбеном плану. Наш рад представља настојање да се лексичке и граматичке опозиције прикажу као систем, који се посматра с упоредно-историјског и конфронтационог аспекта. Не мање важан циљ огледа се у настојању да се прикаже објективна природа пословица, њихов унутрашњи склоп и значење, стилска природа, поетолошка суштина, уметничка страна битисања, итд. Рад је рађен на материјалу зборника Пословицы русского народа Владимира Ивановича Даља, зборника Српске народне пословице Вука Стефановића Караџића (под редакцијом Мирослава Пантића), као и Српскохрватско-руског паремиолошког речника Јелизавете Жерардовне Гиљотен (под редакцијом Радмила Маројевића). Подаци о овим издањима су наведени у делу рада који је посвећен библиографским јединицама. У дисертацији су, у складу с одговарајућим посебним аспектима анализе, при-мењивани различити методи истраживања. Једни од основних метода рада су свакако методи конфронтативне и компонентне анализе. Општи резултати рада до којих се дошло током истраживања представљени су у закључном делу рада, док се појединачни налазе у одговарајућим деловима рада. Резултати анализе до којих смо дошли могу бити од значаја за даља компаративна истраживања структуре и значења паремиолошких јединица у описиваним језицима. Мишљења смо такође да је наше истраживање допринело расветљавању одреёених проблема како из саме русистике тако и из славистике уопште, те да је такође иницирало нека нова питања на која се из објективних разлога није могло одговорити на овом месту и сада.

The subject of this dissertation is the aspect of presence of lexical and grammatical oppositions in the paremiological genre of Russian and Serbian language. Lexical and grammatical oppositions can be expressed by using correlative lexemes; in the derivation field by using word-formation means (primarily prefixes) and in the syntactic field by using various attributes that are in opposition, but have the same head of syntagma, which is expressed by using the same word (good person - bad person). Lexical and syntactic oppositions, as well as grammatical oppositions, are analyzed in this paper in the paradigmatic, but also in the syntagmic sense. The subject of the paper is based on a proverb being a statement which, by its composition, practically shapes lexical and grammatical oppositions, i.e. structural models in which the oppositions are being realized. Proverbs, being a component of the paremiological genre, are somewhere along the line of the border between linguistics, as a science on language and folkloristics - a science on folklore. In other words, proverbs belong to the both. This paper puts this fact in the focus of our research and it tends, as much as possible, to make clear differences between the structural/linguistic approach and the folkloristic approach of studying the proverb genre. We are of the opinion that this kind of approach contributes to a comprehensive understanding of the proverb genre. One of the main goals of the research is to identify the layer of lexical and semantic, as well as of grammatical opposition in the paremiological genre of Russian and Serbian language, to describe, analyze and classify the mentioned oppositions in order to show the structural differences between Russian and Serbian language in morphological, lexical and syntactical fields, but also to show the way these differences reflect in paremiological genre. In addition to this, besides describing and analyzing lexical and grammatical oppositions in Russian and Serbian language separately, other important goal of the research is to conduct a comparative analysis, i.e. to show how lexical and grammatical oppositions are used in the mentioned languages and what the nature of their relation is in both of them separately, but in the comparative field as well. The paper expresses the tendency to show lexical and grammatical oppositions as a system, which is being analyzed from the comparative and historical, but also from the confrontational aspect as well. An equally important goal is reflected in the tendency to show the true nature of proverbs, their internal structure and meaning, stylistic features, poetic essence, the artistic component of the existence itself etc. The paper is based on Vladimir Ivanovich Dal’s collection Proverbs of Russian People, Vuk Stefanovic Karadzic’s collection Serbian proverbs (Miroslav Panic- the editor) as well as on Jelisaveta Zerardovna Giljoten’s Serbo-Croatian paremiological dictionary (Radmilo Marojevic –the editor). The information on the mentioned editions can be found in the part of the research which deals with bibliographic units. In accordance with the adequate and special aspects of the analysis, various research methods were applied in writing the dissertation. The confrontational and component method of analysis was one of the basic methods. General conclusions of the work that are reached during the process of the research are presented in the concluding part of the paper, while specific conclusions are contained within appropriate parts of the work. The obtained results of the analysis can be significant for further comparative research of the structure and meaning of paremiological units in the mentioned languages. We are also of the opinion that our research contributed to resolving certain issues in the field of Russian Studies, but also in the field of Slavic Studies in general, as well as that this research raised some new issues which, from the objective reasons, could not be resolved at this very moment.