Методе прикупљања података у пољопривреди

Abstract

Прво организовано и квалификовано прикупљање података путем пописа становништва у Србији спроведено је 1834. године и од тада попис становништва постаје редовна, првобитно, петогодишња, а касније десетогодишња акција. Три деценије касније оснива се и статистичка служба, као засебан државни орган. Од тада је статистички систем Србије у сталном развоју како налажу промене и развој друштва. Тренутно актуелне измене статистичког система Србије, у сусрет предстојећим дешавањима на путу европских интеграција, односе се на прилагођавање функционисању статистичког система Европске Уније. Из тог разлога неопходно је побољшање система пољопривредне статистике, а као први корак ка том побољшању је спровођење Пописа пољопривреде 2012. године и увођење мреже књиговодствених података на фармама (енг. Farm Accountancy Data Network – FADN). Спровођење поменутих пољопривредних истраживања обезбеђује добру базу података у пољопривреди што у значајној мери може да утиче на побољшање пољопривредне производње али и да креаторима аграрне политике омогући доношење релевантних одлука у циљу развоја руралних подручја. С обзиром да је мрежа књиговодствених података на фармама истраживање на основу узорка, један део дисертације је посвећен теорији узорака. Оцењивање и закључивање на основу узорка може бити од виталног значаја уколико је направљен добар избор узорка из основног скупа, односно уколико је узорак репрезентативан. Теорија узорака препознаје неколико планова узорковања, а у оквиру овог истраживања пажња је посвећена плановима случајног узорковања, при чему је стратификовани план узорковања детаљније проучаван. Основни разлог за то је његова честа примена у пољопривредним истраживањима. Разматрано је кључно питање које се односи на избор плана узорка након стратификације основног скупа, прост случајан или систематски узорак, као и питање избора пропорционаланог или оптималаног распореда приликом одређивања величине узорка из сваког стратума...

First organized and qualified data collection through census was conducted in Serbia in 1834 and since then it becomes a regular action, originally, five-year and then ten-year action. Three decades later, the statistical office was founded as a separate state body. Since then, the statistical system of Serbia is developing constantly as required by changes and development of society. To meet upcoming events on the path to European integration, current changes of statistical system of Serbia is related to its adjustment to the statistical system of the European Union. For this reason it is necessary to improve the system of agricultural statistics. As a first step towards that improvement is implementation of the Census of Agriculture 2012 and induction of the Farm Accountancy Data Network (FADN). The implementation of the mentioned agricultural surveys provides a good database in agriculture which can significantly affect the improvement of agricultural production but also to facilitate decision making by creators of agricultural policy in order to develop the rural areas. Since the Farm Accountancy Data Network is а survey based on a sample, a part of the thesis is devoted to the Theory of sampling. Estimation and conclusion based on a sample can be vital if we made a good sample selection, i.e., if the sample is representative. Sampling theory recognizes several sampling plans, and in this research focus is on random sampling plans, with a stratified sampling plan studied in detail. The main reason for this is its frequent use in agricultural research. The dissertation discusses the key issue relating to the sample selection plan after the stratification of the basic set, a simple random sample or a systematic sample. Also, the question of the choice of proportional or optimal allocation when determining the sample size in each stratum is discussed. The basic aim of this research is that the methodology of data collection in agriculture in EU countries is consider and adjust to our conditions...