Социјална одрживост града пред изазовима неолиберализма: анализа значаја урбаних суседстава

Abstract

Ова докторска дисертација се бави анализом социјалне одрживости града на концептуалном, феноменолошком и стратешком плану. Под појмом социјалне одрживости града подразумевам друштвене карактеристике и процесе који доприносе дугорочном и складном функционисању градског система. Одабрани фокус анализе јесу урбана суседства, односно резиденцијална подручја унутар којих се развијају специфичне друштвене околности, пошто се полази од претпоставке да се управо на том нивоу могу идентификовати како позитивне тако и негативне тенденције у вези са социјалном одрживошћу града. Имајући у виду да се концепт социјалне одрживости града развија под утицајем неолибералних вредности, док истовремено неолиберална урбана политика значајно преобликује социјални карактер урбаних суседстава, социјална одрживост града се анализира у контексту неолиберализма, који у развијеним капиталистичким земљама преовладава од краја седамдесетих година ХХ века. Иако парадигма одрживог развоја подразумева идеју о неопходности успостављања равнотеже између еколошке, економске и социјалне димензије развоја, проучавање социјалног аспекта одрживости је било занемарено све до самог краја ХХ века, да би на почетку трећег миленијума овај концепт постао популаран међу урбаним теоретичарима. Ипак, на концептуалном плану још увек нису превазиђене основне дилеме које се тичу социјалне одрживости града, односно не постоји сагласност у погледу садржаја појма и његове операционализације, што значи да концепт није теоријски и методолошки уобличен. Допринос ове докторске дисертације састоји се у развијању појмовне матрице за анализу социјалне одрживости града, и то на нивоу урбаних суседстава. У докторској дисертацији се најпре систематизују доминантне теме у оквиру дискурса социјалне одрживости града, те се на основу њих изводе димензије и индикатори за анализу конкретних градова и суседстава. Пет основних димензија социјалне одрживости града на нивоу урбаних суседстава су: 1) карактеристике резиденцијалног подручја, 2) хетерогеност становништва, 3) неформалне друштвене везе унутар и изван суседства, 4) друштвена укљученост и 5) безбедност...

This doctoral dissertation deals with the analysis of urban social sustainability on the conceptual, phenomenological, and strategic levels. By „the urban social sustainability‟ I imply the social characteristics and processes that contribute to long-term and harmonious functioning of the city system. The analysis focuses specifically on urban neighbourhoods, i.e. residential areas where specific social circumstances develop, since the starting assumption is that precisely on this level it is possible to identify both positive and negative trends related to the urban social sustainability. Having in mind that the concept of urban social sustainability has evolved under the influence of neoliberal values, while at the same time the neoliberal urban policy has transformed greatly the social character of urban neighbourhoods, the urban social sustainability is analysed in the context of neoliberalism that has prevailed in developed capitalist countries since the late 1970s. Although the paradigm of sustainable development implies the idea of a necessity to create a balance of environmental, economic, and social dimensions of development, studying the social aspect of sustainability was neglected until the very end of the XX century and the concept has become popular among urban theorists at the beginning of the third millennium. Nevertheless, on the conceptual level some basic dilemmas regarding urban social sustainability have not been resolved, i.e. there is no consensus on the scope of this notion and its operationalization, meaning that the concept has not been shaped theoretically and methodologically. The contribution of this doctoral dissertation lies in development of a conceptual matrix for analysing the urban social sustainability, on the level of urban neighbourhoods. The doctoral dissertation first systematizes central topics within the discourse of urban social sustainability, which are then used as a basis to derive dimensions and indicators for analysis of specific cities and neighbourhoods. Five basic dimensions of urban social sustainability on the level of urban neighbourhoods are: 1) characteristics of a residential area, 2) heterogeneity of population, 3) informal social relations within and outside of a neighbourhood, 4) social inclusion, and 5) safety...