Рецепција Светих Отаца у дјелу Томаса Ф. Торенса

Abstract

Рад се бави рецепцијом патристичке мисли у дјелу Томаса Ф. Торенса. Примарни фокус рада је на начину на који је ова рецепција извршена у контексту односа који Торенс успоставља између теологије и науке. Споменути однос биће анализиран из три угла: (1) епистемолошког подударања теологије и науке, (2) њиховог историјског преплитања, и (3) њиховог материјалног подударања. Најприје ће, у трећем поглављу, бити анализиран модел научног сазнања који према Торенсовом увјерењу теологија дијели са науком, а који је заснован на неколико принципа, од којих је најважнији принцип објективности. Потом ће, у четвртом поглављу, бити представљено историјско преплитање науке и теологије које, услијед значаја који у њему има патристичка теологија има, представља централну тему овог рада. Ово преплитање биће представљено кроз анализу три концепта за која Торенс сматра да су утицали на настанак и каснији развој савремене науке. Први од њих је концепт једносушности. Изложен ће бити приказ Торенсове интерпретације његовог значења и историјског развоја, да би се указало на значај који му, поред теолошког, припада у развоју научног знања. Концепт контингенције, настао на темељу отачког учења о стварању свијета ни из чега, представља другу важну идеју која је осигурала базичне претпоставке емпиријског истраживања природе. У овакве спадају увјерења: да је природа добра, да континтентни феномени нису онтолошки дефицитарни, и да је рационални поредак којем природа подлијеже такође створен, и тек један од могућих. Представљен ће бити значај који овај концепт, према Торенсовом разумијевању, има у савременој науци. Као трећи фактор утицаја отачке теологије на формирање науке, представљен ће бити катафизички метод истраживања који Торенс препознаје код Климента Александријског, Атанасија Великог и Јована Филопона. Показаћано ће бити Торенсово разумијевање овог метода као темеља ондашње и савремене науке којим се установљује епистемички примат објекта истраживања над субјектом који истражује. На крају овог поглавља, биће анализирана три случаја у којима је теологија довела до настанка знања које се материјално подудара са увидима савремене науке. На крају, уз резиме увида и закључака до којих се током истраживања дошло, представљен ће бити и општи суд о добрим и лошим странама Торенсовог приступа отачкој традицији, као и разлози због којих се даље бављење креативним читањем отачког наслијеђа, какво је Торенсово, може сматрати важним.

The thesis is concerned with the reception of patristic thought in the writings of Thomas Torrance. The primary focus is on the manner the reception occurred within the context of the relations Torrance establishes between theology and science. The relation is analyzed from three perspectives: 1) epistemological concurrence between theology and science; 2) their historical intertwining; 3) their material concurrence. Firstly, in Chapter 3, analysis covers the model of scienti ic knowledge which Torrance holds theology shares with science and which is based on several principles with the principle of objectivity being the main one. Secondly, Chapter 4 contains the account of historical intertwining between theology and science which represents the essential topic of the paper given the signi icance of patristic theology in that regards context. The analysis of the intertwining is included in the analysis of three concepts that Torrance holds to have had in luence on the origin and consequential development of contemporary science. The irst concept is that of homoousios. Torrance's interpretation of its meaning and development is presented in order to point out its signi icance not only in development of theology but of scienti ic knowledge as well. The concept of contingency, developed on the grounds of patristic teaching of the creation of the world out of nothing represents another major idea that provided for basic principles of experimental research of the nature. The principles include the following beliefs: that nature is good, that contingent phenomena are not ontologically de icient, and that the rational order the nature is subject to is also created being just one of the possibilities. Torrance's understanding of the signi icance of this concept in contemporary science is presented. As the third in luential factor of the patristic theology for science, the kataphysical inquiry of research is presented, the method which Torrance inds in the works of Clement of Alexandria, Athanasius the Great and John Philoponus. Torrance's understanding of this method is presented as the foundation of the then as well as the contemporary science by which epistemological primacy of the object over the subject of research is established. The end of this Chapter includes analysis of three cases in which theology enabled the knowledge that concurs materially with the insights of contemporary science. Finally, along with the resumes and summaries of the conclusions a review is presented of the positive and negative sides of Torrance's approach to patristic tradition, as well as the need for continuation of further creative reading, such as Torrance's, of patristic heritage is deemed relevant.