Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука
Research into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Luka
dc.contributor.advisor | Đukić, Aleksandra | |
dc.contributor.other | Vaništa-Lazarević, Eva | |
dc.contributor.other | Stanković, Milenko | |
dc.creator | Novaković, Nevena S. | |
dc.date.accessioned | 2016-08-13T09:59:12Z | |
dc.date.available | 2016-08-13T09:59:12Z | |
dc.date.available | 2020-07-02T16:21:37Z | |
dc.date.issued | 2014-09-08 | |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6218 | |
dc.identifier.uri | http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3571 | |
dc.identifier.uri | https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12311/bdef:Content/download | |
dc.identifier.uri | http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=512996241 | |
dc.description.abstract | Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима... | sr |
dc.description.abstract | Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима... | sr |
dc.format | application/pdf | |
dc.language | sr | |
dc.publisher | Универзитет у Београду, Архитектонски факултет | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | Универзитет у Београду | sr |
dc.subject | суседства колективног становања | sr |
dc.subject | public housing neighbourhoods | en |
dc.subject | public open space | en |
dc.subject | patterns of use | en |
dc.subject | spatial configuration | en |
dc.subject | territory | en |
dc.subject | patterns of space | en |
dc.subject | отворени јавни простор | sr |
dc.subject | обрасци употребе | sr |
dc.subject | просторна конфигурација | sr |
dc.subject | територија | sr |
dc.subject | просторни обрасци | sr |
dc.title | Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука | sr |
dc.title | Research into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Luka | en |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY | |
dcterms.abstract | Ђукић, Aлександра; Ваништа-Лазаревић, Ева; Станковић, Миленко; Новаковић, Невена С.; Istraživanje obrazaca upotrebe javnih prostora u funkciji urbane regeneracije susedstva: grad Banjaluka; | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/271/Disertacija4205.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/271/Disertacija4205.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_6218 |