Феномен границе отвореног јавног простора и допринос осветљења наглашавању њеног значаја

Abstract

Тема докторске дисертације обухвата област архитектуре и осветљења у оквиру отворених јавних простора. Повод за ово истраживање представља недовољно истражен феномен границе отвореног јавног простора и њен значај у оквиру сложених урбаних односа града. Отворени јавни простори као генератори јавног живота града, представљају место остваривања социјалних контаката, али и место релаксације корисника, и у складу са тим потребно је остварити угодан амбијент. Сврха осветљења у оквиру отвореног јавног простора испољава се управо кроз успостављање пријатне атмосфере и жељеног амбијента. Актуелност теме огледа се у потреби за перманентним унапређењем градских амбијената и истицањем значаја архитектонских вредности отворених јавних простора, што има значајну улогу у формирању идентитета града. Значај границe за простор који дефинишe огледа се кроз утицај њене структуре на формирање амбијента у простору. Циљ истраживања представља јасније дефинисање феномена границе отвореног јавног простора и формирање одговарајуће типологије у односу на сложени урбани контекст града. Истраживање је показало да граница отвореног јавног простора града може имати различите појавне облике, јер је поимање ових граница условљено доживљајем корисника. Ова граница, без обзира да ли поседује материјална својства или представља скуп утврђених норми које се детектују и разумеју као баријера, кроз доживљај корисника, разуме се као просторни феномен. Резултати овог сегмента истраживања довели су до успостављања критеријума за типолошку класификацију граница отворених јавних простора града. На основу специфичности ових граница издвојила су се три критеријума помоћу којих је могуће извршити типолошку класификацију – флексибилност границе, препознатљивост границе и критеријум пермеабилности границе. На основу ових критеријума, формирано је дванаест типова границе отвореног јавног простора града. Успостављање ове типологије допринело је разумевању релативног односа изграђеног простора границе и отвореног јавног ii простора, као и разумевању условљености активности који се одвијају на отвореном јавном простору и у оквиру његових граница. Истраживање је указало на то да тип отвореног јавног простора не дефинише и тип границе. Граница, као место сусрета два подручја различитог значаја, осликава својства простора које спаја. Услед дуалне природе коју граница поседује, кроз истраживање је истакнут значај њене флексибилности у стварању жељеног доживљаја амбијента отвореног јавног простора у оквиру сложеног урбаног контекста града...

The dissertation topic encompasses the fields of architecture and lighting within open public spaces. The motivation for the research is insufficiently explored phenomenon of the open public space boundary and its significance for the complex urban relations of the city. Open public spaces as generators of the city's public life represent the place in which social contacts are made, but also the users' place of leisure which therefore requires a pleasant ambiance. The purpose of lighting in a public space in fact becomes apparent by achieving pleasant atmosphere and desirable ambiance. Because the topic is current there is a need for continuous improvement of the urban ambiances and stressing out the architectural values of the open public spaces, which play an important part in the identity creation of the city. The significance of the boundary for the space which it confines is visible through the influence of its structure on the creation of ambiance in space. It is the aim of this research to introduce a clear definition of the phenomenon of the open public space boundary, and to create appropriate typology regarding the complex urban context of the city. Through the research process it has become apparent that the boundary of an open public urban space can appear in many different forms of representation, because the understanding of these boundaries is affected by the impression of the beholder. Regardless of whether the boundary consists of material attributes, or simply represents a set of determined norms which are perceived and comprehended as barrier in the beholders' experience, it is appreciated as the spatial phenomenon. Based on the results of this segment of analysis criteria were established for typological classification of the open public space urban boundaries. In regard of the aspects of these boundaries, three criteria stood out, by which a typological classification is possible - flexibility, distinctiveness, and permeability of the boundary. From this set of criteria twelve types of the open public urban space were introduced. This typology contributes to understanding of the dependent relation between the boundaries' built space and the open public space, and of the ancillary activities carried v out in the open public space and within its limits. The research outputs led to the conclusion that the type of the open public space does not predetermine the type of the boundary. As the point of encounter for two domains of a different rank, boundary depicts the aspects of the spaces it connects. Because of the dual nature of the boundary, its flexibility in creation of the desired perception of the ambiance of the open public space in the complex urban context has been underlined...