Ратни злочини на Косову и Метохији: 1941-1945. године

Abstract

Нашу тему смо у највећој мери обрадили коришћењем објављене и необјављене архивске грађе. Посебан значај за наше истраживање, поред других коришћених архива и њихових фондова и збирки, имала су истраживања у Архиву Музеја жртава геноцида (лични фонд “Бранислав Божовић”, дигитализована грађа) и Архиву Југославије у Београду (нарочито Фонд Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача). У нашим истраживањима користили смо у великој мери лични фонд Бранислава Божовића, који се у дигиталном облику чува у Музеју жртава геноцида у Београду. Лични фонд садржи скенирана архивска документа из више архивских фондова, али у највећој мери из Војног архива у Београду (раније Архива Војноисторијског института), архива југословенског и српског министарства унутрашњих послова, као и скениране копије архивске грађе која је пореклом са Косова и Метохије (посебно из Приштине и Косовске Митровице). Необјављени и објављени историјски извори о ратним злочинима албанских квислинга, као и о злочинима немачких нациста, италијанских и бугарских фашиста, који су извршени у највећем обиму над Србима и Јеврејима, као и над припадницима партизанског покрета на Косову и Метохији, омогућавају у извесној мери анализу ратних злочина на простору Косова и Метохије током окупације 1941-1944. Наш основни циљ био је да се из визуре историографије сагледају ратни злочини и друга страдања становништва које је живело на Косову и Метохији за време Другог светског рата. Посебно је било важно утврдити улогу албанских квислинга (жандармерија, полиција, 21. СС дивизија „Скендербег“) који су поред православног словенског становништва (већином Срба) учествовали и у прикупљању Јевреја са Косова, потом њиховом злостављању и чувању до упућивања у немачке концентрационе логоре. Неки Јевреји су били и њихове директне жртве, а албански квислинзи су активно учествовали и у пљачкама јеврејске имовине. Злочинци међу албанским квислинзима били су и припадници 13. СС дивизије „Ханџар“, Косовског пука, вулнетари, жандарми, полицајци, припадници немачке шуц-полиције и немачких обавештајних служби. На крају рата највише злочина починили су балисти, оружане формације организације „Бали Комбтар“ (Национални фронт). Албански квислинзи нису убијали цивилну популацију (у највећем броју Србе) само на Косову и Метохији, већ и у западној и јужној Србији, на Чакору и у Полимљу, у Рожају и Тутину, који су били део пећке префектуре, као и у дежевском срезу који је био део косовско-митровачког округа. У току Другог светског рата са Косова и Метохије интернирано је или протерано у избеглиштво укупно између 70.000 и 95.000 до 100.000 Срба. Према нашим истраживањима процењујемо да је интернирано или протерано у избеглиштво између 90.000 и 100.000 Срба. Српски народ је на Косову и Метохији, већином страдао у директном терору од стране албанских квислинга (око 7.000), који су деловали самостално или били под командом окупатора. Међу страдалима има и жртава окупаторских војника. Процене броја убијених Срба у српској историографији, крећу се од 10.000 до 12.000. Према нашим истраживањима, процењујемо да је страдало између 9.000 и 10.000 Срба.

Our topic, we mostly dealt with using published and unpublished archival materials. Special importance for our research, in addition to other used archives and their holdings and collections, had research in the Archives of the Museum of Genocide Victims (personal fund "Branislav Bozović," digitized material) and the Archives of Yugoslavia in Belgrade (especially fund of the State Commission for the Investigation of the Crimes occupiers and their supporters). In our research we used largely personal fund Branislav Bozović, who are kept in digital form at the Museum of Genocide Victims in Belgrade. Personal Fund contains scanned archival records from multiple archive funds, but mostly from the military archives in Belgrade (formerly Institute of Military History Archives) Archives of the Yugoslav and Serbian Ministry of Internal Affairs, as well as scanned copies of archival material that was originally from Kosovo and Metohija (especially in Pristina and Kosovska Mitrovica). Unpublished and published sources about the war crimes of Albanian quislings, as well as the crimes of German Nazis, Italian and Bulgarian fascists, who are committed to the fullest extent against Serbs and Jews, and members of the partisan movement in Kosovo and Metohija, allow for some measure of analysis of war crimes in Kosovo and Metohija during the occupation of 1941-1944. Our main goal was to review the historiography from the perspective of war crimes and other suffering of the population living in Kosovo and Metohija during World War II. It was especially important to determine the role of the Albanian quislings (gendarmerie, police, 21st SS Division "Skanderbeg"), which are next to the Orthodox Slavic population (mainly Serbs) participated in the gathering of Jews from Kosovo, then their abuse and safeguarding referral to the German concentration camps. Some Jews were and their direct victims, and the Albanian quislings have actively participated in the looting of Jewish property. The criminals among the Albanian quislings were members of the 13th SS Division "Handžar," the Kosovo people, Vullnetari, gendarmes, police officers, members of the German Federal Customs Administration Police and German intelligence services. At the end of the war, most crimes were committed by ballistic formations of the organization "Bali Kombtar" (National Front). Albanian quislings did not kill the civilian population (mostly Serbs) only in Kosovo, but also in western and southern Serbia, on Čakor in Polimlje, in Rozaje and Tutin, who were part of the prefecture of Pec, as well as Deževska's district, which was part Kosovska Mitrovica District. During the Second World War from Kosovo and Metohija is interned, or driven into exile a total of between 70,000 and 95,000 to 100,000 Serbs. According to our research, we estimate that the interned, or driven into exile between 90,000 and 100,000 Serbs. Serbian people in Kosovo and Metohija, mostly killed in direct terror by Albanian quislings (approximately 7,000), who acted alone or were under the command of the occupying forces. Among the victims there are also victims of the invading troops. Estimates of the number of Serbs killed in the Serbian historiography, ranging from 10,000 to 12,000. According to our research, we estimate it killed between 9,000 and 10,000 Serbs.